Pomračenje prognoza: 2022. će biti teška, a 2023. još gora

Direktorka MMF Kristalina Georgijeva izjavila je da su se izgledi za globalnu ekonomiju „znatno pomračili“ od aprila i da ne može da isključi potencijalnu globalnu recesiju sledeće godine s obzirom na povećane rizike.

Georgijeva je, u intervjuu za Rojters, rekla da će MMF u narednim nedeljama po treći put ove godine sniziti svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta za 2022, dodajući da ekonomisti Fonda još uvek finalizuju nove brojke.

Očekuje se da će MMF objaviti ažuriranu prognozu za 2022. i 2023. godinu krajem jula, nakon što je u aprilu smanjio projekciju za skoro pun procentni poen na 3,6 posto. Globalni bruto domaći proizvod je porastao za 6,1 procenat u 2021.

- Izgledi od našeg poslednjeg ažuriranja u aprilu su se znatno pomračili - rekla je ona, navodeći u tom kontekstu univerzalno širenje inflacije, osetno povećanje kamatnih stopa, usporavanje privrednog rasta Kine i eskalaciju sankcija u vezi sa ruskim ratom u Ukrajini.

Upitana da li može da isključi pojavu globalne recesije, odgovorila je da je „rizik porastao, tako da se to ne može isključiti”, dodajući da nedavni ekonomski podaci pokazuju da su se neke velike ekonomije, uključujući Kinu i Rusiju, smanjile u drugom kvartalu, te da su rizici za 2023. još veći.

- Biće teška 2022. godina, a 2023. možda čak i teža. Rizici od recesije su se povećali za 2023. - rekla je Georgijeva.

Šefica MMF-a je upozorila da bi dugotrajnije pooštravanje finansijskih uslova zakomplikovalo globalne ekonomske izglede i poručila da je ključno da se rastuće cene stave pod kontrolu.

Globalni izgledi su sada heterogeniji nego pre samo dve godine, pri čemu su izvoznici energije, uključujući Sjedinjene Države, u boljoj situaciji, dok se uvoznici muče, konstatovala je ona.

Usporavanje ekonomskog rasta je možda „nužna cena koju treba platiti“ imajući u vidu potrebu da se hitno i bez odlaganja vrati stabilnost cena, zaključila je Georgijeva.

Inflacija gura desetine miliona ljudi u bedu

Globalna kriza troškova života gura dodatnih 71 milion ljudi u najsiromašnijim zemljama sveta u ekstremno siromaštvo, upozorava se u novom izveštaju koji je danas objavio Program UN za razvoj (UNDP).

Akim Štajner, direktor UNDP-a, izjavio je da je analiza 159 zemalja u razvoju pokazala da je ovogodišnji rast cena ključne robe već pogodio delove podsaharske Afrike, Balkana, Azije i druge regione, prenosi Rojters.

UNDP je pozvao na preduzimanje ciljanih mera, uključujući direktnu gotovinsku pomoć najugroženijim zemljama i traži da bogatije države produže i prošire Inicijativu za obustavu servisiranja duga (DŠI) koju su pokrenule da bi pomogle siromašnim nacijama tokom pandemije kovid-19.

- Ova kriza troškova života tera milione ljudi u siromaštvo, pa i na gladovanje, brzinom koja oduzima dah. Zbog toga, pretnja od većih socijalnih nemira raste iz dana u dan - rekao je Štajner.

Institucije poput UN, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda imaju brojne finansijske „linije za siromaštvo“, od kojih je jedna za najsiromašnije zemlje gde ljudi dnevno žive sa 1,90 dolara ili manje. Druga je linija od 3,20 dolara dnevno za ekonomije sa nižim srednjim dohotkom, a treća od 5,50 dolara dnevno za zemlje sa višim srednjim dohotkom.

- Procenjujemo da je aktuelna kriza troškova života možda gurnula više od 51 milion ljudi u ekstremno siromaštvo na nivo od 1,90 dolara dnevno, i dodatnih 20 miliona ljudi na 3,20 dolara dnevno - navodi se u izveštaju, u kojem se predviđa da će to podići ukupan globalni broj onih koji žive u nemaštini na nešto iznad 1,7 milijardi ljudi.

Dodaje se da bi ciljani gotovinski transferi od strane vlada bili "pravedniji i isplativiji" od opštih subvencija na stvari kao što su cene energije i hrane, od kojih bogatiji delovi društva imaju više koristi.

- Dugoročno, te subvencije povećavaju nejednakost, dodatno pogoršavaju klimatsku krizu i ne ublažavaju trenutni udar - rekao je šef UNDP-ovog odeljenja za stratešku politiku DŽordž Grej Molina.

Poslednje dve godine pandemije takođe su pokazale da bi zemljama koje oskudevaju u novcu bila potrebna podrška globalne zajednice za finansiranje pomenutih šema.

Molina ističe da bi to moglo da se uradi produžavanjem Inicijative za obustavu servisiranja duga koju vodi G20 za još dve godine i njenim proširenjem na najmanje 85 zemalja sa 73 koje trenutno ispunjavaju uslove.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi