Ovako Rusi buše embargo: „Brodovi fantomi“ rutinski dovoze naftu za EU
23.06.2022 | 08:03
Povećan je broj brodova sa naftom koji „nestanu sa radara“ kada se približe Azorskim ostrvima Portugalije
Copyright Tanjug/AP Photo/Thanassis Stavrakis)
Ono što je ranije bila javna tajna među onima iz naftnog biznisa i trgovine crnim zlatom sada je i opštepoznata činjenica – embargo na naftu „ne radi“, nikada nije pa neće ni sada za rusku naftu. To pokazuju i nalazi Blumberga, koji piše o tome da ruski naftni kargoi u sve većem broju slučajeva „nestaju sa radara“ u Atlantskom okeanu otkako su uvedene sankcije na dopremu nafte u EU.
U poslednjih 10 dana, najmanje tri tankera su na neko vrme postala nedostupna za sistema praćenja signala brodova, čim su se približili Azorskim ostrvima, portugalskoj teritoriji u severnom Atlantskom okeanu, 950 nautičkih milja daleko od kontinenta. Slične stvari događale su i sa brodovima koji idu ka Aziji.
U ovakvim slučajevima, koji se sa ruskim brodovima nisu događali na ovoj destinaciji pre izbijanja rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, pretpostavlja se da su prebacili tovar na druge brodove.
"Privatna trgovina"
Evropska zabrana za uvoz nafte koja stiže morem postaće“pravosnažna“ u decembru, šest meseci od donošenja, ali izgleda da pojedini kupci žele da i danas trgovina bude „privatna“.
Transferi brod-na-brod su uobičajeni na naftnom tržištu a ruski brodovi su pređašnjih godina gasili transpondere kod obala Danske a sada češće u Mediteranu i kod Azora.
Ovu taktika inače često koriste brodovi Irana i Venecuele, koji su pod sankcijama SAD. U normalnim slučajevima, manji brod priđe velikom i u njega pretovari deo tereta koji dalje ide na dugu rutu. U ovim slučajevima izgleda da se manji brodovi koriste kao „veza“ za teret velikih.
Embargo na rusku naftu i desetkovanje prihoda petrodolara Moskve očigledno ne uspeva, ne samo zbog toga što ga Rusi „buše“ na Zapadu, već i zbog toga što na istoku Kina i Indija kupuju ruske nafte koliko god mogu.
Da kupuju „više nego što verujemo“ potvrdila je Blumbergu Sesilija Rouz, šef Veća ekonomskih savetnika američkog predsednika Džozefa Bajdena.
To je i jedan od glavnih razloga što cena nafte pada, pa je američka laka nafta pala ovog meseca sa 122 na 105 dolara.
BONUS VIDEO