Hoće dobre radnike a plaćaju 300 evra: Azijati dolaze u Srbiju, a Srbi...
Sve više domaćih kompanija žale se da niko ne želi da radi i da moraju da angažuju strane državljane
Sa 352.000 zvanično nezaposlenih prema Anketi RZS o radnoj snazi iz avgusta (stopa 11,1 odsto), i samo 5.000 radnih dozvola za strance ove godine, u Srbiji ne bi trebalo da inostrani radnici predstavljaju bilo kakav značajan faktor na tržištu rada.
Međutim, sve je više onih firmi koje se „žale“ da nema ko da radi i da zbog toga moraju da „uvoze“ radnike. Za poslove, obično one najteže i najmanje plaćene, dolaze radnici iz dalekih i veoma siromašnih zemalja. Ovih meseci zato su, pišu „Večernje novosti“, borovnice u Srbiji brali i Uzbekistanci, kvake u Aranđelovcu će uskoro praviti Pakistanci i Indusi, a kilometre državnih puteva odavno već grade Turci, Kinezi, Albanci...
Zvanično došlo 5.000, ali...
U prvih pet meseci ove godine u Srbiji je izdato 5.000 radnih dozvola stranim državljanima. Aranđelovačka firma "Stublina" jedno je od onih preduzeća koje čeka prve radnike iz inostranstva. Za početak stiže njih 25, a u proceduri je još toliko.
- Sada ćemo angažovati 50 radnika, a uskoro ćemo verovatno imati potrebu da zaposlimo još toliko - kaže Radovan Milojević, osnivač kompanije.
Pročitajte još:
On kaže da dolaze radnici iz Nepala i Indije.
Stranici i na sezonskim poslovima
Uvođenje elektronske evidencija sezonskih radnika u poljoprivredi, osim što je ubrzala i olakšala angažovanje radnika, otkrila je i sa kojih sve meridijana neki u Srbiju došli da zarade berući maline, kupine, borovnice, orući, kopajući... Od početka 2019. godine, od kada se primenjuje prijava sezonaca, na srpskim oranicama je radio 81 radnik iz Uzbekistana, 39 iz Kazahstana, 23 Ukrajinca... Dnevnicu su na našim njivama zaradili i jedan Kirgistanac, ali i - Amerikanac i Rus.- Morali smo da angažujemo agenciju da nam to obavi. Sa našeg biroa nismo uspeli nikoga da zaposlimo. Dođu na nekoliko dana, mi organizujemo obuku, a oni se pokupe i odu. Kao da su na evidenciji samo zbog beneficija. Imamo ozbiljan problem sa nedostatkom radne snage. Ti radnici su već dobili vize, vakcinisani su i čekamo proveru bezbednosnih službi. Mi tražimo radnike za teške poslove, pranje podova, čišćenje fabričkog kruga. Bavimo se i proizvodnjom i ugostiteljstvom. Dogovoreno je da sa strancima imamo 15 dana probnog perioda. Obezbeđeni su im stan i hrana. Mnoge firme iz okoline imaju sličan problem – kaže Milojević.
Broj od 5.000 nije velik čak ni za Srbiju, ali sumnja se da daleko veći broj dolazi mimo zvanične evidencije i bez potrebnih odobrenja. Na gradilištima, pa i onim za najvažnije državne projekte, godinama unazad su i stranci. Prema rečima Saše Torlakovića, predsednika Sindikata radnika građevinarstva, najviše grade Turci, Indusi i Kinezi.
- Po mojim saznanjima, malo je uređeniji dolazak ljudi iz Kine, dok je veoma crno tržište među radnicima iz Turske i Indije. Na 600 zaposlenih, njih 150 ima potrebnu dokumentaciju, a 450 nema ni prijavu boravka, niti radnu dozvolu. Radnici iz Kine su neobučeni, obavljaju čisto fizički teške poslove, takvi su se nekad zvali "kubikaši". Nestručni radnici. Među Turcima ima dobrih tesara. Ima dosta Albanaca, među kojima su solidni armirači. Ovi radnici su snizili značajno cene rada u Srbiji. Indusi primaju po 300 evra, a kod kuće može da zaradi od 50 do 100 dolara. Odavde još uspe da pošalje porodici. A naši radnici idu za većom zaradom u inostranstvo. Prosečna plata je ovde 54.000 dinara (oko 450 evra), a u Nemačkoj može da se zaradi četiri i pet puta više. Na taj način nema oporavka domaće operative - smatra Torlaković.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari