Uvozimo naftu, a mogli bismo da je pravimo: Biodizel, tražen u svetu, kod nas zaboravljen

Zašto ne pravimo svoje gorivo, a imamo toliko njiva u parlogu, pitao se ovih dana jedan od panelista na upravo završenom Kopaonik biznis forumu. To javno izrečeno pitanje, u vreme aktuelne energetske krize izazvane pandemijom kovida, a dodatno pojačane sukobom u Ukrajini i sankcijama uvedenim naftom bogatoj Rusiji, bacilo je svetlo na temu biodizela – temu koju ne bi trebalo da zaboravljamo najmanje iz tri razloga.

Prvi je svakako cena nafte koja je ovih dana na svetskom tržištu dostizala neverovatnih 130 dolara za barel, naspram 68 koliko je bila pre samo 12 meseci. Srbija za godinu dana uveze od tri do tri i po miliona tona nafte (22,5-26 miliona barela) i za to plati oko dve milijarde dolara kada je cena normalna, ili duplo više po sadašnjim cenama.

Gorivo sa oranica...

Jedan deo toga bi lako mogao da se zameni ako bi Srbija, “žitnica Evrope“, sama pravila svoj biodizel. A potencijal je ogroman, jer procene iz različitih naučnih studija pokazuju da se sa 350.000 hektra oranica pogodnih za uzgoj uljarica (uljane repice, soje, suncokreta, pa i kukuruza) može godišnje dobiti od 210.000 do 250.000 tona goriva.

To bi zamenilo oko 15,5 odsto upotrebljenog evrodizela, što je i više nego dovoljno da podmiri sve obaveze Srbije prema ekološkim zahtevima i Kjoto protokolu za pristup Evropskoj uniji.

Da je potencijal veliki, mada raspoložive zemlje nema baš "milion neobrađenih hektara“, koliko je na Kopaoniku istakao Zoran Drakulić, predsednik srpskog poslovnog kluba "Privrednik", slaže se i Srećko Radovanović, vlasnik firme "In Pak“ iz Banatskog Karlovca, koja proizvodi danas veoma tražene mašine za pravljenje biodizela.

- Tvrdim da oranica u parlogu nema toliko, jer srpski seljak ipak obradi gotovo sve što može, i na svoj trošak. Zapušteno zemljište su mahom pašnjaci i livade namenjeni za stočarstvo, a ono je danas u rasulu. Međutim, možemo dosta biodizela da dobijemo i sa parcela na kojima sada uzgajamo suncokret, soju i uljanu repicu – kaže za 24sedam Radovanović.

On ističe da je svaka parcela potencijalni izvor biodizela, a on može da se dobije i iz kukuruza kojem se u skrobarama odvaja klica.

- Recimo, Amerikanci kod sto odsto svog kukuruza prvo naprave skrob, ne melju celo zrno, a iz ostatka cede ulje. U Srbiji je ogromna količina pod kukuruzom, a jako malo se prerađuje i izvozi u zrnu. Od težine kukuruzne klice imate 40 odsto ulja, a milioni tona kukuruza se prodaju kod nas. A tu su i suncokret i soja, koja bi trebalo da se prerađuje u pogaču kao izuzetno proteinsko hranivo i dobije ulje za biodizel – napominje Radovanović.

Srpski seljak ne pravi naftu, ali će zato onaj iz Finske

Biodizelom se danas kod nas niko ne bavi, a, kako kaže Radovanović, trebalo bi svi.

- Ova energetske kriza i ova suluda cena nafte naučili su nas tome da bi biodizel trebalo da pravi za svoje potrebe svaki drugi srpski seljak. Tada ne bismo morali da brinemo o tome hoćemo li u vreme krize u svetu naći dovoljno nafte i po kojoj ceni. Za četiri ili pet hiljada evra uloženih u opremu jedno gazdinstvo može da pravi gorivo i za sebe i za komšiju. Sa jednog hektara suncokreta može da se dobije 1.600 litara biodizela. Možda bi tu država gubila na akcizi, ali onda smo rešili deo problema strateških rezervi nafte i pitanja da li ćemo imati nafte da proizvodimo hranu – objašnjava naš sagovornik.

A potražnja upravo za ovakvim malim mašinama je u svetu velika. Zbog toga će se, po svemu sudeći, biodizel mašine iz Banatskog Karlovca naći u Skandinaviji.

Nemamo mnogo bušotina ali oranica bar imamo: Vađenje nafte iz zemlje, Foto:Pixabay

- S nama su kontaktirale u poslednjih mesec dana neke vlade i trgovci iz okruženja, ali i iz Skandinavije, kako bi nabavili mašine za svoje strateške robne rezerve. Upravo pregovaramo sa jednom švedskom firmom koja se javila na poziv finske vlade za nabavku 3.000 mašina – kaže Radovanović.

On ističe da bi voleo da više takvih mašina ostane ovde, kod nas, ali da bi za bolju domaću prodaju bilo potrebno da Vlada i za ovakve mašine daje subvencije, kao za nabavku traktora ili druge opreme.

Strateško zanemarivanje

U Srbiji su do pre desetak godina postojale četiri velike uljare koje su proizvodile ili su mogle da proizvode biodizel. Onda je 2013. godine na biodizel uvedena akciza, kao odgovor na masovan uvoz jedne danas velike domaće naftne kompanije. Ilegalnim namešavanjem sa regularnim dizelom naneta je velika poreska šteta, ali je uvođenjem akcize i poskupljenjem domaćeg biodizela, na nivo na kojem je bio mnogo skuplji od običnog, ugašena čitava jedna industrija sa veoma perspektivnom budućnošću.

Tu dolazimo da drugog razloga zašto bismo morali da se bavimo biodizelom – zaštita životne sredine.

Foto:Pixabay/crabgrass

- U Nemačkoj već postoje goriva u kojima ima 15 odsto biodizela u dizelu za automobile. Deo sirovina za to gorivo dolazi i od nas, jer ovde se skuplja iskorišćeno ulje i onda izvozi Nemcima. A Nemci imaju subvenciju od gotovo evro po litru proizvedenog biodizela. Tako oni štite svoju životnu sredinu, a mi udišemo sumpor – napominje Radovanović.

Dizel motori sa pogonom na mešavinu sa biodizelom imaju znatno manju emisiju dima i čestica, u proseku za 40 odsto. Slično je i sa smanjenjem emisije ugljen-monoksida, a ugljovodonika je manje za 65 odsto. Nije zanemarivo ni smanjenje emisija oksida azota od oko 10 odsto.

Kako ćemo u EU?

Na kraju, možda i suštinski najmanje važno, ali formalno, ipak, potencijalno velika prepreka, jeste obaveza prema EU. Ukoliko želimo da uđemo u Evropsku uniju moramo da imamo određenu količinu biodizela, odnosno bioetanola u gorivu. I to ne "jednog dana“ već "koliko sutra“.

- Država Srbija je preuzela obavezu namešavanja biodizela u gorivo za vozila kao osnivač Energetske zajednice Evrope i kao kandidat za članstvo u EU. I iako znamo već desetak godina da nas ta obaveza čeka, nismo ništa uradili da imamo ozbiljnu proizvodnju biodizela. A sada, kada 1. jula 2022. godine stupi na snagu ta obaveza, sav neophodan biodizel ćemo morati da uvezemo – kaže za 24sedam Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

On naglašava da je obaveza u prvoj godini primena mala, tek oko 0,5 odsto bioetanola u evrodizelu i motornom benzinu, ali će se sa nastupajućim godinama povećavati sve dok ne ispunimo aktuelnu opštu kvotu od devet odsto energije iz obnovljivih izvora od ukupne upotrebljene u saobraćaju.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi