Predsednik Vučić pritisnuo taster, pokrenuto novo postrojenje "Duboka prerada" u Pančevu: Vrednost više od 300 miliona evra

Postrojenje “Duboka prerada”, ključni projekat druge faze modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu, počelo je danas sa radom.

Projekat je modernizovao rafineriju i povećao efikasnost prerade, a vredan je više od 300 miliona evra.

Postrojenje je, pritiskom na taster, pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što su generalni direktor “Gaspromnjefta” Aleksandar Ðukov i ministarka rudarstva i enegetike Zorana Mihajlović deaktivirali sigurnosni sistem, u komandnoj sali rafinerije.

Inovativni lider

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, koji je takođe bio na otvaranju postrojenja, istakao je da je ovo veliki iskorak u novu eru rada kompanije.

– Kapitalne investicije i digitalno poslovanje su naš cilj. “Duboka prerada” ostvaruje našu viziju da budemo inovativni lider i pouzdan partner zajednice i građana. Naš moto je da budućnost pretvaramo u delo – naglasio je Tjurdenjev.

Generalni direktor “Gaspromnjefta” Aleksandar Ðukov istakao je da će se otvaranjem postrojenja ova fabrika svrstati u red najsavremenijih u svetu.

– Na taj način će i Srbija biti u ekološkim standardima koje propisuje evropska zajednica. Ovaj kompleks omogućiće proizvodnju novog proizvoda, naftnog koksa. On će omogućiti da se zadovolji domaća potražnja, a biće moguće i da se izvozi – rekao je Ðukov.

Prema njegovim rečima, sledeće godine, NIS će, zajedno sa” Gaspromom”, završiti projekat Termoelektrana-toplana (TE-TO) u Pančevu.

Naftna industrija Srbije je ranije objavila da je završetkom projekta “Duboka prerada” Rafinerija u Pančevu postala jedna od najmoderniji i “najzelenijih” u regionu.

Veća i uplata u budžet

Harčenko: Tehnološki razvoj i modernizacija

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da dve zemlje imaju bezbroj grana na kojima se temelji njihovo partnerstvo, ali da je vodeća grana tog partnerstva energetski sistem. Kako je dodao, otvaranje postrojenja “Duboka prerada” u Pančevu to i dokazuje. Amasador ističe da on ne zna ni za jednu energetsku kompaniju u regionu i Evropi da u sadašnjim okolnostima pandemije i nepovoljnoj situaciji na tržištu nastavlja razvoj i završava najvažnije projekte kao što to radi NIS.

Svi rezultati na terenu, ističe Bocan-Harčenko, ostvaruju se zahvaljujući stalnom dijalogu između srpskog i ruskog predsednika. Kompanija NIS, dodaje, usmerena je ka tehnološkom razvoju i modernizaciji proizvoda, kako bi, ističe, pružila doprinos već dobro i velikoj privrednoj stopi rasta u Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je pre tri godine malo verovao u to da će se izgraditi ovaj objekat, ujedno i najmodernije postrojenje u Srbiji.

– Oni što su gradili imali su više vere od mene. Ali ovo jeste veliki dan za Srbiju. To nije potvrda samo naših bratskih odnosa, već i zajedničke egfikasnosti, dobrog rada i dobrog rezultata. Za nas je ovo važno iz nekoliko razloga, dobili smo jednu od tri najmodernije rafinerije u regionu. Ovde je sve urađeno na najsavremeniji način, upotrebom digitalizacije… Nema buke kada radi peć, što je značajno za sve koji žive tu. Zaštita sredine je stvaljena na prvo mesto. Imaćemo za 90 odsto manje sumpornih jedinjenja – naglasio je predsednik Srbije.

On je istakao i da je najvažnije da će se sada u Pančevu proizvoditi u kvalitetu evro 5 za 40 odsto više dizela, benzin za dva odsto i TNG za sedam odsto više.

– To će davati prednost NIS-u na tržištu i doprinositi njenom daljem razvoju.  I ono što nas posebno raduje, imaćemo veću uplatu od NIS-a u budžet – rekao je Vučić, i dodao da je ovo postrojenje od velikog značaja za celu zemlju.

– Ono pokazuje kako kao feniks iz pepela možete da podignete ono što je bilo poputno uništeno 1999. godine, zahaljujući velikim investicijama od 330 miliona evra – naglasio je on.

Kako je dodao, danas su otvorena vrata i dogovoru sa “Gaspromnjeftom” o Petrohemiji.

– Blizu smo toga da nađemo rešenje. Formiraćemo zajednički tim da to rešimo. To nije lak zadatak, ali zajednički, uveren sam da to možemo da napravimo – rekao je Vučić.

On je naveo i da Srbija gleda kako da sa “Gaspromnjeftom” napravi najbolje rezultate.

– Imaćemo više koksa, i da ga po manjoj ceni koristimo i gradimo još brže velike infrastrukturne projekte u našoj zemlji – naglasio je Vučić.

Prestanak proizvodnje mazuta

Početak rada “Duboke prerade” donosi brojne ekološke koristi, a pre svega prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora i smanjenje emisije gasova i praškastih materija u vazduh.

Na taj način unapređena je ekološka slika ne samo Pančeva, već i cele Srbije.

Prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora doneće do 98,8 procenata smanjenje emisije SO2, 58,2 procenta manje emisije praškastih materija, 9,8 posto smanjenja emisije NO2 i unapređenje energetske efikasnosti Rafinerije.

Pored toga, na novom postrojenju zaposleno je 63 domaćih stručnjaka.

Projekat je omogućio proizvodnju veće količine najkvalitetnijih goriva: dizela, benzina i tečnog naftnog gasa.

Lokalni izvođači

Takođe, počinje i domaća proizvodnja naftnog koksa, koji se do sada uvozio, što će dodatno unaprediti energetsku stabilnost Srbije.

U izgradnju novog kompleksa “Duboka prerada” uloženo je više od sedam miliona radnih sati, na projektu je prosečno svakoga dana radilo 1.100 ljudi, a više od 80 odsto angažovanih radnika bili su lokalni izvođači.

NIS je ranije saopštio da završetak tog projekta ne znači i kraj modernizacije kompleksa za preradu nafte u Pančevu i najavio da će vodeći akcionar NIS-a ruska kompanija “Gaspromnjeft” i Republika Srbija nastaviti da ulažu i jačaju konkurentnost Rafinerije.

Puštanju u rad “Duboke prerade” prisustvuju i ministar bez portfelja Nenad Popović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministarka životne sredine Irena Vujović, biviši ministar energetike Aleksandar Antić, gradonačelnik Pančeva Aleksandar Stevanović, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi