Ode i poslednja šansa: Sednica o minimalcu za 2022. završena bez dogovora, zna se šta sledi

Propuštena je i poslednja prilika da se poslodavci i sindikati dogovore o iznosu minimalca, odnosno koliko će se on povećati.

Predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca nisu danas na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) postigli saglasnost o povećanju minimalne zarade za 2022. godinu već je svako od socijalnih partnera zadržao svoj stav,

Zbgo toga će minimalna cena rada u 2022. godini iznositi 35.012 dinara, izjavila je posle sednice premijerka Ana Brnabić.

– To je povećanje od 9,4 odsto i u 2022. sa tim povećanjem minimalac će sa 89 odsto pokrivati minimalnu potrošačku korpu – rekla je Brnabić.

Premijerka kaže da “razume da su sindikati nezadovoljni” i najavila da će na kraju 2023. biti doneta odluka da se minimalna zarada od 1. januara 2024. izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

Premijerka i ministar finansija Siniša Mali ponovili su na sednici SES da „za sada nema mogućnosti da se minimalna zarada poveća na 39.000 dinara“.

Vlada će formalno odluku doneti do 15. septembra.

Suprotstavljeni stavovi poslodavaca, koji u principu nisu za povećanje i na njega pristaju samo uz poreske olakšice, i sindikata koji traže da se iznos minimalca izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom koja je 39.000 dinara, nisu se primakli od 20 avgusta, kada su razgovori počeli.

Zvaničan predlog Ministarstva finansija na prethodnom sastanku kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta prošle nedelje bio je minimalna zarada za iduću godinu iznosi 35.012 dinara, odnos da bude veća 9,4 odsto od ovogodišnje.

Na tu, kao i na ostale zarade, neoporezivi deo bi se povećao sa sadašnjih 18.300 dinara na 19.300 dinara, a stopa doprinosa za Fond PIO bi se smanjila za 0,5 procentnih poena.

Sindikati razočarani nepoštovanjem dogovora

Predsednici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, Ljubisav Orbović i Zoran Stojiljković, izjavili su da nisu zadovoljni predloženim povećanjem minimalne cene rada koje ne ispunjava raniji ogovor da će minimalna zarada dostići vrednost minimalne potrošačke korpe.

– Moram da priznam da je povećanje od 9,4 odsto vrlo povoljno. Poslednje četiri godine smo imali povećanje od 52 odsto mininalne cene rada, što daje jedan veliki prostor i veći rast je bio nego što je bio rast potrošačke korpe.Ali, pored svega toga, taj odnos je i dalje da je minimalna zarada došla na nešto ispod 90 odsto od potrošačke korpe, što nas u ovom momentu nije zadovoljilo – rekao je Orbović.

“Kako sad može manje za PIO?”

Sindikati su zabrinuti zbog smanjivanja dela doprinosa poslodavaca za PIO.
– To je za nas neprihvatljivo uz sva uverevanja premijerke i ministra finansija i ministarke rada da je fond stabilan. Ne kažemo da nije stabilan momentalno, ali treba da razmišljamo šta može da se desi u budućnosti, pošto su penzije ionako problematičan deo – kaže Orbović i podseća da nije prihvećeno da se ukinu kazneni poeni za prevremenu penziju jer nema sredstava, dok sada dolazi do smanjenja opterećenja za poslodavce.

Predsednik UGS Nezavisnost, Zoran Stojiljković, je rekao da neke stvari nažalost dovode u pitanje dijalog u okviru SES-a, pošto se dešava da predstavnici vlasti u toku pregovora kažu nekoliko meseci ranije koliki će minimalac biti.

– Tražimo ono što smo se dogovorli pre tri godine. Sa ovim povećanjem i sličnim sledeće godine, ni za sledeće dve godine nećemo dostići minimalnu potrošačku korpu. Moramo da napravimo pomak – naveo je Stojiljković.

Predsednik Unije poslodavaca, Miloš Nenezić je rekao da je Vlada pristupila konstrktuivno i odgovorno prema privredi i građanima kada je reč o predloženom povećanju i olakšicama za privredu.

Pročitajte još:

Čemu nas uče Norvežani: Subvencije za e-automobile su “vraćene”, šta još može da se učini za “zeleniju“ vožnju

Veliko IT „pospremanje“ u Kini: Hoće li Pekingu uspeti što Zapadu nije sa Guglom i Fejsbukom

Kaže da je u poslednje tri godine vlada rasterećivala privredu i da su, pored pomoći tokom pandemije, za dva odsto smanjeni doprinosi, dok je neporezivi deo zarade povećan u prethodne tri godine za 4.300 dinara.
Dodaje da poslodavci i dalje insistiraju na daljem olakšavanju poslovanja i boljem privrednom ambijentu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi