Počinje "češljanje" porekla imovine: Zbog razlike od 150.000 evra svi u problemu, a neki će ostati i bez celog imetka
Pred poslanicima će se sutra naći izmene Zakona o utvrđivanju porekla imovine, a primena počinje 11. marta
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu počeće da se primenjuje za manje od mesec dana, odnosno 11. marta, a već sutra će poslanici u Skupštini Srbije imati na dnevnom redu Izmene ovog zakona, koje se uglavnom odnose na preciziranje pojedinih termina.
Kada počne primena ovog zakona, vlasnici imovine mogu ostati bez čak tri četvrtine vrednosti imovine ako poreznici utvrde da je nisu stekli na zakonit način. U slučaju da sud ustanovi da je imovina stečena krivičnim delom, tada se oduzima celokupan imetak. Očekuje se da će se na udaru poreznika naći svi građani za koje se posumnja da nisu stekli imovinu na zakonit način, i da neće biti povlašćenih.
Odložena primena prošle godine
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je još 29. februara 2020. godine. Iako je 11. marta prošle godine stupio na snagu, sama primena je odložena za godinu dana jer je bilo neophodno formiranje Jedinice Poreske uprave i priprema za efikasnu primenu ovog propisa. U međuvremenu, ova specijalna jedinica završila je obuku.
Pravila samog zakona su jasna, pa će tako u problemu biti oni za koje poreski organi posumnjanju, odnosno utvrde, da za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.
U slučaju da se posumnja i na izvršenje krivičnog dela, ceo slučaj biće prijavljen policiji i tužilaštvu.
Dokaz o poreklu na vlasniku
Zakon inače uvodi takozvanu “unakrsnu proveru imovine”, koju sprovodi posebna Jedinica u Poreskoj upravi, koja je formirana početkom decembra 2020. Poreznici će dokazivati uvećanje imovine građana, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku za koga se sumnja da uvećanje imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.
Zakon je predvideo i kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom.
Što se tiče same primene zakona i efikasnosti sprovođenja, stručnjaci su pomalo sumnjičavi. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić nije preterani optimista da će ovaj važan zakon postići neke značajne promene.
Šta se menja u zakonu
Najvažnija izmena koja se sutra očekuje u Skupštini, odnosi se na promenu termina “nezakonito stečena imovina” u “imovina na koju se utvrđuje poseban porez”, kako se taj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom “imovina proistekla iz krivičnog dela”. Promena se odnosi i na dodavanje izraza “izdaci za privatne potrebe fizičkog lica” koji je definisan kao izdaci koje je građanin imao za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je stekao, a nije ih potrošio na sticanje imovine.
– Ranijih godina sam imali slične zakone i pokušaje vlasti da ih primene, ali generalni problem Srbije je što donosi kvalitetne, evropske zakone, čiji su rezultati tanki i mršavi – smatra Savić.
“Teško svemu ući u trag”…
Dodatni problem je, kako kaže, to što proces bogaćenja ljudi traje od devedesetih godina i što „oni sada imaju enormno bogatstvo i vremenom su naučili da sve papire i dokumenta dovedu u red“.
– A to ne znači da je bogatstvo legalno stečeno. Da li će svi građani biti obuhvaćeni ovim Zakonom, čisto sumnjam, jer će neke vlast zaštititi, a do većine neće moći ni da se dođe, jer su vešti – naglašava naš sagovornik.
Pročitajte još
Ipak, on ističe da je dobra stvar što će se ovaj zakon uvesti jer će on možda neke ljude odvratiti od pokušaja da prikriju imovinu.
– Predugo je trajao proces sticanja bogatstva bez ikakve kontrole. Zato je sada jako teško svemu ući u trag – zaključuje Savić.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari