INTERVJU Ari Naim: Konkurentna radna snaga i digitalna ekonomija su velika šansa Srbije

Srbija je u dobroj poziciji da iskoristi tri glavna trenda koja će definisati oporavak nakon kovida. Pre svega, sa svojim mladim i kvalifikovanim stanovništvom, zemlja treba da prihvati digitalnu ekonomiju. Zatim, njena integracija u Evropu i konkurentna radna snaga pružaju Srbiji priliku da privuče nove proizvodne lance vrednosti u cilju približavanja evropskim kupcima. Takođe, Srbija ima ogromnu priliku da privuče profitabilne investicije, i to posebno one vezane za “zelenu ekonomiju”.

Ovim rečima je Ari Naim, regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za centralnu i jugoistočnu Evropu, objasnio šta su najveći potencijali Srbije u ovom trenutku. Naim je, u intervjuu za 24sedam, istakao da u najnovijem izveštaju “Zeleni restart tržišta u razvoju“ IFC procenjuje da samo u Rusiji, Srbiji, Turskoj i Ukrajini postoji potencijal za čak 600 milijardi dolara novih investicija od 2020. do 2030. godine, što bi moglo da stvori i do 16,8 miliona direktnih radnih mesta i smanji emisiju ugljen-dioksida za 325 miliona tona u ovim zemljama.

– Preciznije rečeno, većinu mogućnosti za ulaganja vidimo u oblastima kao što su infrastrukturno povezivanje, a to su širokopojasna i digitalna infrastruktura, transport, carina i regionalna integracija, zatim izvozno orijentisani lanci vrednosti kao što su automobilska industrija i agrobiznis, obnovljivi izvori energije, upravljanje otpadom i tretman otpadnih voda, kao i električna mobilnost – kaže Naim.

Koliko je kriza izazvana epidemijom virusa kovid 19 uticala na ekonomiju Srbije?

– Srbija se prilično dobro snašla u poređenju sa mnogim evropskim zemljama. Vlada Srbije je brzo delovala na početku krize, ranijim i ozbiljnijim “zaključavanjem” na početku prvog talasa pandemije, što se kasnije pokazalo kao prava strategija. Takođe su primenjene obimne fiskalne mere i mere likvidnosti kako bi se zaštitila preduzeća i radna mesta i ublažio uticaj “lokdauna” na ekonomiju, uključujući njen finansijski i bankarski sektor. Tokom ove krize, kao prednost se pokazalo to što Srbija ima raznorodnu ekonomiju, solidne kapacitete i u javnom i u privatnom zdravstvenom sektoru, kao i to što je stvorila dovoljno fiskalnog prostora u godinama koje su prethodile pandemiji, pa je to sve pomoglo sprovođenju ovih mera. Srbija takođe beleži dobre rezultate u nabavci i isporuci vakcina svom narodu. Ipak, ova globalna kriza je duboka i mnogo ljudi i biznisa pogađa i dalje, posebno u neformalnom i uslužnom sektoru.

Koliko je sada bitno privlačenje svežih investicija?

– S obzirom na neizvesnosti koje tek predstoje, ali i uže fiskalne sposobnosti, privlačenje svežih privatnih investicija važnije je nego ikad. To znači stvaranje novih mogućnosti za ljude, ponovo pokretanje rasta i pozicioniranje Srbije u post-kovid svetu, sa veštinama i poslovima koji će se razlikovati od onih u prošlosti.

Na koji način Međunarodna finansijska korporacija doprinosi digitalizaciji biznisa u Srbiji?

– IFC sprovodi Projekat za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji u saradnji sa Vladom Srbije, Republičkim sekretarijatom za javne politike i Кancelarijom za IT i e-upravu, a u partnerstvu sa Fondom za dobru upravu Ujedinjenog Кraljevstva i britanskom ambasadom u Beogradu. Cilj projekta je da pojednostavi 1.750 administrativnih procedura za izdavanje dozvola i licenci, digitalizuje 100 postupaka putem nacionalne platforme za e-dozvole i eliminiše diskrecione i antikonkurentske prakse. Inicijativa je deo napora Vlade Srbije da smanji administrativne postupke. Reč je o velikom poduhvatu za pojednostavljivanje administrativnih postupaka i propisa.

Kakvu korist od toga će imati srpska privreda?

– Za preduzeća, dostupnost više administrativnih procedura onlajn znači manje birokratije, veću transparentnost i manje skrivenih troškova poslovanja. Što se tiče investicija, želimo da igramo ulogu u razvoju infrastrukture za digitalno povezivanje u zemlji, koja se kreće od širenja širokopojasne povezanosti do ruralnih područja zemlje, pa do podrške rastu data centara, “klaud” usluga i aktivnosti “autsorsovanja” poslovnih procesa.

Koliko su javno-privatna partnerstva dobar model za rešavanje infrastrukturnih problema tamo gde država nema kapacitete?

Pročitajte još

24sedam istražuje: Da li je minimalac u Srbiji veliki?

Litar goriva poskupeo i do osam dinara, a cena će zbog rasta akcize uskoro biti još veća

– Javno-privatna partnerstva su veoma važan alat. Ona pružaju mogućnost da se oslobodi fiskalni prostor za rešavanje hitnijih potreba u društvu, ali su takođe put za donošenje najboljih globalnih praksi i ostvarivanje koristi od ulaganja u istraživanje i razvoj privatnog sektora i inovacija. I nije ovde samo reč o kapacitetima, već i o podeli rizika i efikasnosti.

Da li je projekat deponije u Vinči, koji je pomogao IFC, dobar primer?

– Vinča je decenijama bila ekološki problem, bez adekvatnog rešenja na vidiku u vreme kada je deponija dostizala svoj puni kapacitet i bilo je potrebno vrlo značajno ulaganje. Sada u Vinču investira privatni konzorcijum, a sanacija stare deponije konačno će biti moguća i prestaće oticanje ocednih voda u Dunav. U oblastima u kojima je privatni sektor bolji od javnog u pružanju usluga i stvaranju prihoda, javno-privatno partnerstvo bi trebalo da bude poželjno rešenje. To naročito važi u oblastima koje se ne smatraju strateškim za nacionalnu bezbednost i gde su inovacije i globalna stručnost u više sredina ključni za uspeh. Sve dok se takva partnerstva sprovode na potpuno transparentan način, i javnost je informisana kako o dodeli ugovora, tako i o svim fazama napredovanja projekata, ona su veliki potencijal da se sredstva maksimalno iskoriste za razvoj zemlje. Posebno imajući u vidu fiskalna ograničenja u vremenima oporavka od virusa kovid 19.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi