Nije baš tako sjajno: Više građevinskih dozvola, ali manje stanova

21.02.2021

08:01

0

Autor: Georgi Mitev Šantek

Vest o više izdatih građevinskih dozvola u decembru, nažalost, ne najavljuje veću ponudu stanova

Foto: 24sedam/Goran Sivački

Građevinska industrija pokazala se, uz poljoprivredu, kao motor održanja srpske ekonomije i u surovim uslovima krize izazvane pandemijom, pa je vest Republičkog zavoda za statistiku od pre nekoliko dana da je prošlog decembra izdato 8,3 odsto više građevinskih dozvola nego u istom mesecu 2019. donela dodatni optimizam za oporavak u 2021.

Nažalost, kaže Igor Manjenčić iz agencije Mojanekretnina.rs, to ne znači da će se značajnije povećati ponuda stanova ove ili sledeće godine.

– Iako je ukupan broj izdatih građevinskih dozvola veći nego u istom periodu 2019. godine, ipak se radi o povećanoj građevinskoj aktivnosti koju inicira sama država, dok je broj stambenih jedinica koje grade privatni investitori u padu. U porastu je takođe broj izdatih dozvola za jednospratnice koje grade privatni investitori za svoje potrebe, tako da se radi o nekretninama koje neće uticati na ponudu na tržištu – komentariše za 24sedam Manjenčić.

Kuda će cene?

Istog mišljenja je i agent Jelena Adžić iz “Lider nekretnina”.

– Ponuda za prodaju je slaba a tražnja je velika  i to je potpuno drugačije tržište od tržišta rentiranja, gde je tražnja slaba. I tako će u praksi ostati barem još neko vreme, iako statistički podaci navode da mislimo da ponuda raste. Jednostavno, nema robe na tržištu – ističe Jelena Adžić.

Rentiranje skroz stalo

– Potražnja kod rentiranja stanova je jako loša a cene su visoke, pogotovo kod malih stanova. Svi stanovi iz “stan na dan” su, izostankom dolaska stanaca i studenata zbog korone, prešli u standardno rentiranje i oni naduvavaju cene. Za stan od 30 kvadrata u centru Beograda vlasnici traže 300 evra a za 50 evra više može se dobiti i 80 kvadrata. A u praksi se izda samo ono gde je gazda spreman da spusti oglašenu cenu i to barem 20 odsto – kaže Jelena Adžić.

Manjenčić sve ovo potkrepljuje i detaljnijim podacima. Kada su građevinske dozvole u pitanju, u decembru prošle godine je izdato 2.608 dozvola za stanove, što je petnaestak odsto manje u odnosu na isti period 2019. godine. Takođe, broj stanova u višespratnicama je manji u odnosu na isti mesec 2019. godine, 87,6 odsto naspram 92,4 odsto u 2019.

Kako će izostanak rasta gradnje uticati na ponudu stanova i njihove cene, teško je tačno prognozirati ovako rano u godini ali teško i da će one ići naniže.

– U svakom slučaju sami investitori nisu toliko optimistični kada je cena nekretnina u pitanju. Narednih par godina to će doneti nešto manju ponudu što opet može kratkoročno dovesti i do povećanja cena nekretnina – rekao je naš sagovornik.

Kada se radi o ceni nekretnina u Beogradu u prošloj godini, prema indeksu Mojanekretnina.rs nekretnine su poskupele za 12,2 odsto, kada se gleda medijana, odnosno 11,3 odsto kada je u pitanju prosta prosečna vrednost.

– To je znatno više u odnosu na 2019. u kojoj su cene nekretnina u Beogradu porasle za nešto manje od devet odsto. U 2021. godini očekuje se dalji porast cena nekretnina usled sve manje ponude i konstantne tražnje – objašnjava Manjenčić.

A ponuda neće biti veća i zbog toga što je tražnja manja nego što bi mogla da bude, kaže Kaža Lazervić, vlasnica istoimene agencije za nekretnine, jer je gradnja prepuštena privatnim investitorima, a kupovina nije olakšana onima sa plićim džepom.

I u planovima sve manje malih stanova, Ilustracija: Gradska stambena agencija/RINA

Stanova, pogotovo malih, neće biti u izobilju jer nekada se država brinula o tome, a sada je sve na investitorima. Imali smo društvene stanove, vojne stanove… pa sve do naselja “Stepa Stepanović“ u Beogradu. Sad te jeftine gradnje za veći broj ljudi više nema ili ima veoma malo. Svi se pomalo ponašamo kao da smo Švajcarska i da ovde žive samo bogati ljudi, a da bi se ovde uzeo kredit za stan treba da u porodici dobro zarađuje dvoje ljudi – objašnjava Lazarević za 24sedam.

Pročitajte još:

Šta kaže zvanična statistika

U decembru prošle godine izdate su 2.172 građevinske dozvole, što je za 8,3 odsto više nego u istom mesecu 2019, objavio je nedavno Republički zavod za statistiku. Skoro četiri petine, preciznije 79,1 odsto izdatih dozvola odnosi se na zgrade, a 20,9 odsto na ostale građevine.

Kada je o samim zgradama reč, 74,1 odsto dozvola je izdato za stambene, a 25,9 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo dozvola odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove. Prema dozvolama izdatim u decembru, u Srbiji je prijavljena izgradnja 2.608 stanova, sa prosečnom površinom od 72,2 metra kvadratna.

Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradu, 15,5 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim u Zaječarskoj i Srednjobanatskoj oblasti, po nešto više od 10 odsto, saopštila je državna statistika.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti