Narodna banka a privatna!? A nekada je to bilo sasvim normalno

Danas nekome iz Srbije svakako deluje nemoguće da Narodna banka Srbije, ili bilo koja centralna banka, može da bude privatna. A upravo je tako bilo, i NBS (kao naslednica NBJ) tek od skoro ima duži državni staž, nego što joj je bio privatni – 57 godina!

Tog 26. januara 1919. godine Narodna banka je postala emisiona banka nove države (Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca) s ciljem da se njena čvrsta zlatno-devizna podloga iskoristi kao pokriće za novu monetu (Zakon je dopunjen 27. juna 1921). Od 1. februara 1920. banka je otpočela sa radom na čitavoj teritoriji Kraljevstva.

Po ugledu na Belgiju

Centralna banka u Srba je inače osnovana kao privatna banka 2. jula 1884. godine, pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila za obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije.

Formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera (prvi guverner je bio Aleksa Spasić, do tada ministar bez portfelja) i viceguvernera.

Zgrada za ponos

U prvo vreme, Narodna banka Kraljevine Srbije bila je smeštena u Knez Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski podignutom zdanju u Ulici kralja Petra, u kome je sedište guvernera i danas. Projekat zgrade je izradio afirmisani bečki arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa (fotografa) i dvoroupravitelja kneza Mihaila Obrenovića. Nova zgrada NBS, veliko stakleno zadnje na Slaviji, otvorena je u martu 2006. godine i koštala je 134 miliona dolara.

Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje banke se odvijalo pod stalnom kontrolom, ali ne i direktnom upravom države, piše Mihajlo Gajić u Talas.rs.

Do 1920, kada je njena teritorijalna nadležnost proširena, zakonodavac je banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. poverena joj je kao prva funkcija — monetarna politika, a kao druga — kreditna politika.

Privatna emisiona ustanova

Prvi i najvažniji zadatak banke, koja, u skladu s promenom imena države od 1929. deluje pod nazivom Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, postaje staranje o novcu i održavanje njegove stabilnosti.

Za vreme poslovanja Privilegovane narodne banke Kraljevine Jugoslavije nije dolazilo do povreda zakonskih propisa njenog poslovanja, shodno tome je inflacija držana pod kontrolom, a dinar je bio valuta sa stabilnom vrednošću koja se kotirala na evropskim berzama.

Ovo je sprovođeno u praksi jer je Narodna banka bila privatna emisiona ustanova, i samim tim državi (iako sa suspendovanom demokratijom od 1929) nije bilo lako da joj naređuje šta i kako da radi.

Kako je to kada se politika petlja u monetarne poslove videlo se kada je banka postala državna.

Za vreme Drugog svetskog rata (od aprila 1941. do oktobra 1944) obavljala je poslove iz svog predstavništva u Londonu. U septembru 1946. banka je nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom Narodna banka Jugoslavije.

Novac bio politička kategorija

U vreme SFRJ, Narodna banka Jugoslavije bila je pod potpunom kontrolom izvršne vlasti, što usled postojećih zakonskih rešenja, što zbog dominacije Komunističke partije nad državnim strukturama, a to je onemogućavalo vođenje nezavisne monetarne politike. U okviru SFRJ novac je bio shvatan prvenstveno kao politička, a ne kao ekonomska kategorija, dok je sistem republičkih narodnih banaka u potpunosti podrio ulogu Narodne banke Jugoslavije i olakšao kasniji raspad zemlje.

Zbog toga je i visoka stopa inflacije bila endemska sve od 1970. što je znatno otežavalo normalan ekonomski život u zemlji, a od 1990-tih inflacija je beležila svetske rekorde. U sećanju onih koji su to preživeli ostaju dve stvari, inflacija i crvena milijarderska novčanica sa čika Jovom Zmajem.

Pročitajte još:

Nije gotovo: Ministarka tražila da revizor detaljno pretrese Srbijagas

Nekom kriza uzela “desetak” od plate, a nekome dodala šest miliona

Rekorder Mađarska, a danas Zimbabve

Procena zvanične statistike pokazuju da je stopa inflacije tokom decembra 1993. godine, koja će biti preneta u prvi mesec 1994. godine, bila 10.000.000 odsto.

Što se novčanice tiče, tih 500 milijardi dinara za koje su građani SFRJ-a 1994. godine mogli da u prodavnici uz malo sreće dobiju dve litre mleka, ipak nije “najvrednija” novčanica u istoriji.

Novčanicu najveće nominalne vrednosti izdala je Mađarska narodna banka 1946. godine, i imala je impozantnih 20 nula i glasila je na 100 triliona penga. Među neslavnim rekorderima slede Nemačka iz 1923. godine i Zimbabve danas koji ima novčanicu od 100 biliona jedinica, sa 14 nula.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi