Svetska banka: Državna preduzeća su rizik za celu ekonomiju

Predstavnik Svetske banke u Srbiji Duško Vasiljević je na forumu “Zašto su javna preduzeća u Srbiji u gubitku” rekao da su loši finansijski rezultati tog sektora veliki trošak za državu, iako se možda oni i ne vide u potpunosti jer se „nivelišu“ što kroz direktne subvencije ovim preduzećima, što kroz neplaćanje poreza i doprinosa ili obaveza prema drugim javnim preduzećima.

Utezanje javnog sektora

Vlada Srbije je na sednici 15. oktobra donela detaljna uputstva za uprave javnih preduzeća o tome kako bi trebalo da se vode te firme, od planiranja rada i razvoja do polaganja računa o trošenju novca na službena putovanja, sponzorstva, plate…

Iako su direktori bili u obavezi da “polažu račune” i ranije – jer sva javna preduzeća svoje godišnje planove rada dostavljaju na overu Vladi, a kako se ti planovi sprovode trebalo bi da kontrolišu ljudi koje je Vlada delegirala u nadzorne odbore, ako ne i u upravne odbore – sada će te obaveze biti mnogo jasnije.

Uz Uredbu o utvrđivanju elemenata godišnjeg Programa poslovanja za 2021, odnosno trogodišnjeg Programa poslovanja za period 2021–2023. godine, javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, Vlada je dala smernice kako sve to treba da izgleda.

Ali pošto se privatizacija javnih preduzeća koja obavljaju delatnosti od javnog interesa ne očekuje u kraćem i srednjem roku, potrebno je fokusirati se na popravljanje njihovog poslovanja i na povećanje transparentnosti i odgovornosti.

– Imali smo situaciju da su javna preduzeća ponovo generisala gubitke posle nekoliko godina uslovno govoreći pozitivnog poslovanja, i to je ciklus kroz koji smo nekoliko puta prošli – rekao je Vasiljević u onlajn uključenju na konferenciju.

Naveo je da su u prethodnih nekoliko godina u nekoliko velikih javnih preduzeća u manjoj ili većoj meri započete reforme, kao, na primer, u Železnicama Srbije gde je, napominje, dosta toga urađeno oko restrukturiranja, reorganizacije i racionalizacije samog preduzeća, i očekuju se da se vide pozitivni efekti tih mera.

Vasiljević kaže da su određene reforme  sprovedene i u drugim većim preduzećima, poput EPS-a i “Srbijagasa”.

– Mada, moj utisak je da je još mnoga toga ostalo da se uradi – rekao je Vasiljević na konferenciji koju je organizovala Business Info Group, uz podršku National Endowment for Democracy.

U Istočnoj Evropi država nije dobar gazda

Naveo je da je nedavna analiza MMF među 20 zemalja srednje i istočne Evrope pokazala da u svim tim zemljama, bez izuzetka, učešće javnog preduzeća podrazumeva nižu produktivnost i veće troškove i fiskalne rizike za privredu.

Kaže da međunarodna iskustva pokazuju da je tu ključan dobar i transparentan okvir za korporativno upravljanje javnim preduzećima.

 

– Tu Srbija ne stoji sjajno. U izveštaju MMF među 20 zemalja srednje i istočne Evrope, Srbija je tek na 15. mestu po kvalitetu okvira korporativnog upravljanja u javnim preduzećima. Očigledno dosta prostora ima za napredak – rekao je Vasiljević.

Naveo je da je Zakon o javnim preduzećima, usvojen pre nekoliko godina, rešio neke probleme, ali da i dalje u tom propisu ima dosta manjkavosti.

Jedna od njih se, kaže Vasiljević, upravo odnosi na način imenovanja upravnih tela u javnim preduzećima, koja je u srži korporativnog upravljanja.

Postojećim zakonom, navodi, i nadzorne odbore i direktore u javnim preduzećima bira i postavlja Vlada i praktično nadzorni odbor ne može da vrši svoju funkciju, jer za to nema glavnu polugu, a to je postavljanje i smenjivanje menadžmenta.

Nešto bi trebalo u pravatizaciju, nešto i ne mora

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović kaže da neka javna preduzeća zaslužuju da idu u privatizaciju, neka traže privatne partnere zbog nedostatka investicija, dok neka sasvim dobro mogu da funkcionišu ukoliko država ne bi imala prevelike apetite prema njima.

Profesor Filipović naveo je da se ukupni javni sektor i njegovi resursi i dalje posmatraju kao “plen pobednika” a ne kao akumulirana javna imovina u funkciji poboljšanja života građana.

– Upravljanje javnim preduzećima je stvar sprovođenja interesa i ciljeva određenih pobedničkih elita – ocenio je Filipović.

Smatra da ne treba na brzinu ulaziti u čistu privatizaciju velikih javnih preduzeća bez  transparentne i vrlo detaljno proučene problematike.

Naveo je da mnoga javna preduzeća u drugim zemljama funkcionišu u državnom vlasništvu na izvanredan način i ostvaruju profit, pogotovu u telekomunikacijama i elektroprivredi, kao na primer u Nemačkoj i Češkoj.

Profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić smatra da bi delimična privatizacija javnih preduzeća uvela nekakav red u tom sektoru, ali da je tu potreban oprez kako se ne bi ugrozio javni interes.

– Potrebna je jedna odlučna strategija i zagristi tu kiselu jabuku koja se zove javni sektor, uopšte u Srbiji – kaže Đukić.

Naveo je da javni sektor “vuče” ogorman deo privrede u nisku produktivnost, nedovoljno investiranje i odustvo modernizacije, te da se mnoge kompanije u svetu privatizuju da bi se pospešila njihova produktivnost.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi