Koliko će firmi preživeti 2021: Posle državne pomoći preti "potop"

Izdašne državne pomoći u zemljama Evrope održale su kovidom uzdrmanu ekonomiju na nogama, ali se i tim milijardama usmerenim na privredu i građane sada već nazire kraj. Iz Nemačke stižu upozorenja da 25.000 malih firmi neće preživeti bez dalje pomoći, a 24sedam istražuje kako stoje stvari u Srbiji.

Za sada samo “gašenje požara”

– Korona traje i traje, a uslovi poslovanja ne samo da se ne poboljšavaju, nego postaju sve gori. Očekujem katastrofu ako Vlada ne počne da reaguje i brzo ne promeni fiskalne, a pre toga i parafiskalne namete, da bi privreda oživela. Bez toga, imaćemo desetine hiljada ugašenih firmi i veliki beg u sivu zonu – kaže da 24sedam Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije.

Vujović ističe da je pomoć koju je država ovde dala u tri paketa bila dobrodošla i da se bez tog novca i nešto povoljnijih kredita jednostavno ne bi moglo.

Eko-taksa u nevreme

Srpski preduzetnici su ogorčeni uvođenjem ekološke takse. Milica Amon ističe da je taksa stigla u nevreme, usred krize, a da novac od nje, prema budžetskom zakonu, uopšte i ne ide direktno u zaštitu životne sredine. Zoran Vujović dodaje da je neprimereno da taksu isto plaćaju firma koja “zagađuje“ trošenjem tonera za štampač i ona koja koristi ili proizvodi hemiju.

– Ali to je bilo samo gašenje požara, a privredi su za spas potrebne ozbiljne mere, poreske pre svega. Najveći ekonomista prošlog veka Džon Mejnard Kejnz je rekao da je najbolji porez mali porez, i trebalo bi se toga i u Srbiji pridržavati, a ne da vam država razreže veliki porez a posle svaka institucija koja je i sama na budžetu doda svoju taksu, od opštine do javnih i komunalnih preduzeća. Kako je moguće da mi imamo 1.005 parafiskalnih nameta, a Hrvati samo 250 – pita se Vujović.

U udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije primedbe imaju i na sam paket državne pomoći kojim je, kažu, trebalo bolje raspolagati.

– Subvencionisanje minimalca je moralo da bude u bruto iznosu, a ne da dodatno stvara poresko opterećenje. Mere su morale da budu selektivnije i više okrenute onima koji su najviše pogođeni, vezane uz pad prihoda i prinudno smanjenje vremena rada, kao što imaju u Hrvatskoj, ili čak plaćanje fiksnih troškova firma, kao što imaju u Sloveniji – kaže Milica Amon, zastupnica udruženja.

Vujović ističe da sve to može brzo da se reguliše jer Vlada i resorna ministarstva finansija i privrede imaju na raspolaganju uredbe i pravilnike, pa ako je moglo da se izmenom pravilnika za 1.000 evra smanji trošak priključka na gas domaćinstvima, sigurno može nešto da se uradi i za privredu.

Statistika izgleda ružičasto, ali…

Ukoliko se na tržištu ne dogodi neko čudo, ili Vlada ne reaguje onako kako to očekuju privrednici, malim firmama i preduzetnicima se ne piše dobro. Iako statistika ne izgleda loše, pa Agencija za privredne registre beleži da je na prvi dan ove godine u Srbiji ukupno registrovano 121.690 privrednih društava i 278.956 preduzetnika, odnosno 1,8 odsto firmi i 2,9 odsto preduzetnika više nego godinu dana ranije, treba pogledati i detalje.

Pročitajte još:

Energetska efikasnost: Sebi prepoloviti račune a razvedriti nebo svima

Hrvatsku drma nezaposlenost, a ni u ostatku EU nije bolje

Otvaranje biznisa nije stalo, naprotiv, a to pokazuju i brojke iz marta (132.214 preduzeća i 280.029 preduzetnika), ali je stao sam biznis, pokazuju brojke iz Narodne banke Srbije o broju preduzeća u blokadi.

Više od 40.000 preduzeća i preduzetnika dočekalo je kraj januara sa blokiranim računima. Deo ovih firmi polako ulazi u crvenu zonu, i kada napune dve godine u pretežnoj blokadi računa kod NBS ili u tom periodu ne dostave finansijske izveštaje APR-u, sledi im sudbina 8.000 preduzeća i 22.000 preduzetnika koji su izbrisani iz posla u prošloj godini.

Na sve ovo treba dodati i preduzeća u stečaju. Prema podacima kojima raspolaže Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, od 1. marta ove godine na teritoriji Republike Srbije ima ukupno 1.828 aktivnih stečajnih postupka.

U stečaju ili bankrotu (još) nisu hiljade preduzetnika koji su zbog korone prešli u stanje mirovanja, kako bi time izbegli da plaćaju porez i doprinose u periodu kada nemaju posla. Prošle godine je takvih bilo više od 35.000 u martu, da bi se u poslovni život tokom godine vratilo manje od trećine.

Ni Nemcima ne cvetaju ruže

Da je problem u ekonomiji ozbiljan, i pored dobrih markoekonomskih rezultata, poput kvartalnog rasta BDP-a, mirovanja učešća javnog duga u istome ili budžetskog suficita Srbije, pokazuju vesti iz “lokomotive Evrope“ – Nemačke.

Brojne firme u Nemačkoj nalaze se na korak do bankrota i opstaju samo zahvaljujući pomoći države, a ekonomski eksperti procenjuju da se radi o 25.000 preduzeća.

“Spremite se na bankrote”

Nemački ekonomista Rajnt Grop, predsednik Instituta za ekonomske nauke Hale, upozorio je u oktobru da Nemačka iz krize izazvane koronom upada u finansijsku krizu zbog više hiljada nesolventnih firmi. I Dojče banka računa s jasnim rastom stečaja firmi u Nemačkoj, i prema proceni te banke, mogao bi broj stečaja porasti za više od 35 odsto, odnosno više od 6.000 slučajeva u prvom kvartalu ove godine.

Finansijska pomoć po sistemu “kap po kap“ bila je, i još je, strategija kojom Nemačka pokušava da ublaži žestoke posledic krize izazvane koronom, ali ona samo odlaže bankrot i “čišćenje“ privrede od nekonkurentnih firmi.

– Apsolutno je razumljivo to da se finansijski pomažu preduzeća koja su zbog “lokdauna“ upala u probleme. Pored troškova koji se mere milijardama, nediferencirani pristup mogao bi da se  negativno odrazi na srednjoročni privredni rast i razvoj produktivnosti u Nemačkoj – kaže ekspert Instituta za evropska ekonomska istraživanja “Lajbnic“ iz Manhajma (ZEW).

Nemačko iskustvo pokazuje zašto je i u Srbiji mnogo manje firmi otišlo u bankrot nego što bi bilo “normalno“. Tamo je i u privrednim granama koje su posebno pogođene krizom u stečaj otišlo manje od polovine firmi koliko se očekivalo prošle godine.

– Ta razlika posebno je uočljiva kod malih preduzeća, onih sa manje od 10 zaposlenih. A što su kompanije veće, razlika se smanjuje – objašnjava Georg Liht, rukovodilac Odeljenja za istraživanje inovativne ekonomike i preduzetničke dinamike na institutu ZEW.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi