Energetska efikasnost: Sebi prepoloviti račune a razvedriti nebo svima

Država, izgleda, namerava da se ponovo ozbiljnije pozabavi sveopštim rasipanjem energije i čišćenjem životne sredine u Srbiji, a 24sedam se raspitao među stručnjacima da li će najavljene mere biti efikasne i  dovoljne.

Ministarstvo energetike je ovih dana, već za početak leta, najavilo formiranje Uprave za energetsku efikasnost, koja bi trebalo da na raspolaganju ima 15 miliona evra za subvencije domaćinstvima koja žele da dugoročno smanje račune za potrošene energente.

Izolacija, ali ona dobra

Svaki objekat koji se zimi zagreva a leti hladi trpi gubitke toplote. Koliko je to, zavisi od veličine spoljašnjih zidova i toga koliko oni i ostali delovi objekta (krov, prozori) propuštaju toplotu. Zgrada koja je dobro termički izolovana će manje trošiti energiju, a njen vek trajanja će biti duži. Najbolji materijal za izolaciju je kamena vuna, a na drugom mestu se nalazi stiropor. Ako je vaša zgrada građena u periodu kada nije bilo propisa o termičkoj zaštiti, gotovo sigurno je da su spoljni zidovi i krov izvedeni bez prave termičke izolacije. To znači i da spadate u onih 90 odsto domaćinstava i stambenih zgrada u Srbiji koje nisu izgrađene u skladu sa danas važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti i da trenutno trošite četiri puta više energije nego prosečan Šveđanin, na prostoru gde su zime oštrije i duže.

– To je odlična akcija i treba je podržati, ali je potrebno voditi računa o tome ko će i šta ugrađivati. Po pitanju energetske efikasnosti, u Srbiji je prava katastrofa, jer stanovi su nam prosečne starosti preko četrdeset godina. Ni kada su građeni, osim nešto stanova za vojsku u Beogradu, nije vođeno računa o tome koliko će koštati njihovo grejanje. Građeno je gotovom betonskim elementima, kao lego kockice, samo što ovde one ne pasuju kako treba, a ni posle toga oni nisu održavani kako bi trebalo i sva stolarija i izolacija su propale – kaže ha 24sedam Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Upravo su zgrade u Srbiji najveći potrošači energije – na njih ode 46 odsto ukupne potrošnje energije. Rodić napominje da se u Srbiji potroši na grejanje kvadratnog metra stana ekvivalent 20 litara goriva, dok prosečan Nemac potroši od jednog do tri litra.

Prema nekim procenama, podizanjem energetske efikasnosti bi moglo da se uštedi oko 350 miliona evra svake godine, samo na zgradama u Srbiji, i još toliko u saobraćaju i industriji.

Već ovo bi bila ogromna ušteda, ali to nije i jedina dobrobit, kaže nam prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Veća energetska efikasnost nije samo ušteda u novcu za grejanje. Manje izgorelog uglja ili nafte znači i manje zagađenje vazduha. Mi smo prilično neefikasna zemlja po tom pitanju i emisija ugljen-dioksida po jedinici BDP-a nam je izuzetno visoka u odnosu na EU ili SAD i Kanadu – objašnjava profesor Đurđević.

Strategija EU

Strategija masovne energetske obnove zgrada (Renovation Wave Strategy) u Evropskoj uniji (EU), koju je prošle godine objavila Evropska komisija, ima za cilj smanjenje emisija gasova staklene bašte, povećanje ponovne upotrebe materijala, podsticanje privrednog oporavka nakon pandemije kovida 19, smanjenje energetskog siromaštva i podršku ostvarenju cilja EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine.

Njome se predviđa da se barem duplira stopa renoviranja u narednih 10 godina, što bi značilo da treba obnoviti 35 miliona objekata. Time bi se otvorilo do 160.000 novih radnih mesta.

 Nije sve u parama

Za katastrofalnu situaciju na ovom polju skloni smo da „optužimo“ siromaštvo i da izgovor nađemo u objektivnom nedostatku novca, ali stvar ne stoji baš tako.

– Prvo, taj trošak je zapravo velik samo na početku, je se novac uložen u fasadu, stolariju i efikasniji sistem grejanja vraća već kroz nekoliko godina. Znači, onaj ko ima para trebalo bi da to uradi što pre, jer će za pet-šest godina početi da „zarađuje“ na manjim računima. Druga strana medalje je to što je sprovođenje energetske efikasnosti na državnom nivou veoma složena stvar i u tome za svojim planovima stalno zaostaje čak i organizovana Evropa. Svaka zgrada je posebna, a ima ih mnogo. Zbog toga se bojim da će i ova akcija postati, kao druge pre nje, samo pokazna vežba iz približavanja Evropi – nije mnogo optimističan profesor Đurđević, mada ističe da sve što se radi na tom polju treba pohvaliti.

Inženjer Rodić na ovo podseća na su 2004. godine urađene analize, spremljen je program kojim su građani dobijali 2.500-5.000 evra povoljnih „energetskih“ kredita, ali da je stvar stala posle dve ture kredita.

– A benefiti su višestruki, jer tako velikim programom ne samo da se smanjuje trošak, već se povećava i zaposlenost i podiže ekonomija. Možete zamisliti šta bi samo zamena svih fasada i prozora na kućama i stanovima po Srbiji značila za domaću građevinsku industriju. Otvarale bi se fabrike stolarije, upošljavale zanatlije i za struju, vodu… Bilo bi posla za celu Srbiju, jer naša procena je da je za takav poduhvat potrebno pet milijardi evra, što bi se višestruko isplatilo – objašnjava Rodić.

Pročitajte još:

Prave čuda s aronijom: Jedinstven proizvod iz Srbije sada osvaja i region

I vaša zgrada može da plati porez: Ako Stambena zajednica ima “biznis”…

Od tog poduhvata vrednog milijarde, resorno ministarstvo je trenutno u mogućnosti da prikupi, kako je najavljeno, petnaestak miliona evra godišnje.

Ministarka Zorana Mihajlović naglašava da će i toliko novca biti dovoljno i da se već „prave modeli kako da se on koristi“.

“Ako neko hoće da promeni svoju stolariju na prosečnom stanu od 60 kvadrata, za šta je potrebno oko 1.500 evra, 25 procenata bi došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 procenata bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50 procenata od samog domaćinstva”, objasnila je jedan od modela ministarka energetike.

Možda je već vreme da počnete da premeravate svoje kvadrate i gledate cene stolarije, samo pazite šta ćete ugraditi, upozorava inženjer Goran Rodić, jer na tržištu ima svačega, a ne isplati se „uštedeti“ na nečemu pa kupovati brzo ponovo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi