Kiseli kupus do kojeg Srbi teško dolaze: Iz Knića direktno u svet

Porodična zadruga “Poljoflora” iz sela Kusovac kod Knića uspešan je primer srpskog zadrugarstva, a specifična je po tome što njen gružanski kupus mnogo češće jedu kupci iz sveta nego iz Srbije.

Iz pogona u selu Kusovac godišnje izađe 3.000 tona kiselog kupusa a najveći deo toga odlazi u izvoz na zapadno-evropsko i američko tržište, kako je u reportaži o “Poljoflori” i njihovom kupusu objavila Agro TV.

Gružanska tajna

O “tajnom receptu“ s kojim su uspeli da se probiju u svet Spakić kaže da svi proizvođači kupusa u Srbiji, od čuvenog “futoškog“ kupusa nadalje, uglavnom rade isto, ali…

– I voda dosta utiče na kvalitet kiselog kupusa, ne samo sam kupus. Futožani se valjda neće naljutiti ali moramo da kažemo da  imamo mnogo kvalitetniju vodu nego oni. Što se ostalog tiče, tehnologija je ista kao kod kiseljenja u domaćinstvima, s jedinom razlikom što oni ovde nemaju “kamen za kacu“ – navodi on.

Zadruga je osnovana 1998. godine, a danas ima više od 50 kooperanata i 22 stalno zaposlena uz još toliko sezonaca. Vlasnici zadruge kao porodica isporuče kupus sa 26 hektara svake godine, a njihovi kooperanti sa još pedesetak. Striktno se, kako ističu, vodi računa o plodoredu.

Cilj im je širenje asortimana i dodatno uključivanje u posao što više proizvođača kupusa iz Gruže.

– Samo sa organizovanom i ozbiljnom proizvodnjom možemo da budemo konkurentni. U izvoznim poslovima najvažniji je svakako kvalitet, a onda i zadržati ozbiljnost u poslovanju. Kupci diktiraju proizvodnju, pa je tako kod nas trenutno vodeća sorta “bravo“ – priča za Agro TV Dragan Spakić iz “Poljoflore“.

Krenimo od sebe

Proces nije tehnološki zahtevan ali to ne znači da je sve lako.

– Možemo da pričamo i da kukamo koliko hoćemo ali istina je da je sada mnogo lakše poslovati s inostranstvom ako ste ozbiljni. Hrane treba u celom svetu a mi moramo da krenemo od sebe, od mesne zajednice. Gruža je ranije bila zarasla u korov, a danas imate obrađene parcele i okrečene kuće – ističe Spakić.

Ozbiljnih proizvođača i poljoprivrednika ima i samo je još potrebno, navodi on, da se država “još malo okrene ka selu“, kako bi se ono sačuvalo.

– A selo će se sačuvati samo ako moja unučad budu imala sve iste uslove kao i vaša u Beogradu. Imamo put i odličnu školu, ali treba nam i sportska hala i Dom kulture – podvlači Spakić.

U Srbiji je trenutno aktivno 2.793 zadruge, podseća Agro TV, od čega je 80 odsto zemljoradničkih. Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, ističe “Poljofloru“ kao pravi primer uspešne porodične zadruge uklopljene u širi sistem.

Pročitajte još

Srpski veleposednici: Matijević ubedljivo prvi, Kostić se drži, ali probijaju se novi

Uskoro počinje prijava za državnu pomoć: Kako da dođete do svojih 60 evra

– Kada imate dobar tim sve je i svima lakše. Tu je “Poljoflora“ koja otkupljuje i prerađuje proizvode poljoprivrednika, tu je lokalna samouprava kao i Zadružni savez, i onda su, uz saradnju sa naukom, mogući dobri sistemski rezultati – naglašava Mihailović.

Kako dodaje, u Srbiji postoje svi preduslovi za uspešno zadrugarstvo jer imao i spoj tradicije, kao što je zadruga iz Azanje stara 127 godina, i modernog poslovanja dostojnog evropskih zadruga, kao što je između ostalog i “Poljoflora“.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi