Srpski veleposednici: Matijević ubedljivo prvi, Kostić se drži, ali probijaju se novi

Svetska vest da se milijarder Bil Gejts kupovinom 100.000 hektara obradive zemlje upisao u listu najvećih zemljoposednika u SAD, dala je novo svetlo i na najveće srpske “latifundiste“.

Među stotinak američkih porodica koje poseduju 17 miliona hektara zemlje je i direktor “Amazona“ Džef Bezos (170.000 hektara u zapadnom Teksasu), ali i medijski mogul Ted Tarner (800.000 hektara) i čuvena braća Vilks sa svojih 280.000 hektara u nekoliko saveznih država.

Za razliku od američke liste, na kojoj se u sam vrh probio osnivač kompjuterskog giganta “Majkrosofta“, na srpskoj listi zemljoposednika već neko vreme je ustaljen raspored i tek u poslednje vreme se probijaju i neka nova, široj javnosti nepoznata imena.

Na temu šta bogataše sada okreće zemlji i poljoprivredi, za 24sedam pričali su stručnjaci koji se već decenijama bave agrarom.

Matijević, Kostić, Mišković… i neka “nova” imena

Ubedljivo najveći zemljoposednik u Srbiji je Petar Matijević, odnosno njegove kompanije u “Matijević grupi“, dok se dalji raspored na listi razlikuje, u zavisnosti od toga ko je listu sastavljao.

Matijević, recimo, prema podacima kojima raspolaže stručnjak za agrar, publicista i novinar Branislav Gulan, obrađuje više od 35.000 hektara obradive zemlje u Srbiji, ali se tu ne zaustavlja. Nedavno je svojoj imperiji od 86 firmi iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva dodao i preduzeće “Banatski Despotovac”, koje se bavi gajenjem žita.

Odmah do njega, na Gulanovoj listi je Miodrag Kostić, odnosno njegova “MK grupa”, sa 30.000 hektara, dok je na trećem mestu “Delta holding“ Miroslava Miškovića, sa nešto više od 25.000 hektara najbolje srpske zemlje.

I Kostić se širi, pa je njegova “Agrounija” u januaru kupila “BD AGro” iz Dobanovaca, dok Miškovićev “Delta Agrar” značajno ulaže i u voćarstvo i u mlečno govedarstvo.

U velike zemljoposednike spada i firma bivšeg bankara Đorđija Nicovića, “Nicco“, odnosno “Irva investicije“, sa dvadesetak hiljada hektara pod kontrolom.

Dalje na listi su za široku javnost neka manje poznata imena, kao što je Miroslav Aleksa, vlasnik kompanije “Almex“ iz Pančeva, koji obrađuje oko 18.000 hektara. Od toga je nešto manje od 4.000 hektara zakupljeno državno zemljište.

Tu je i Krsta Ćorić, vlasnik “Ćorić agrara“, sa oko 10.000 hektara.

Upravo ova manje poznata imena nalaze se na listi specijalizovanog poljoprivrednog sajta “Agrosmart”, koji ih stavlja u prvi plan, čak ispred Miodraga Kostića.

Prostran: Nije Gejts naivan

Prema podacima “Agrosmarta”, Aleksa je izbio na drugo mesto liste i obrađuje oko 20.000 hektara, od čega poseduje 50 odsto površine. Kostić je među vlasnicima iz Srbije tu treći, jer je rasprodao nešto oranica – u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji… Sada, po tim podacima, gazduje na 15.000 hektara, a vlasnik je oko 12.000 hektara.

Na listi “Agrosmarta” sledi Miroslav Mišković, sa oko 13.000 hektara, od čega je oko 10.000 u vlasništvu njegovih firmi, a tu negde je i Krsta Ćorić, vlasnik “Ćorić agrara” iz Bašaida, sa 12.000 hektara, od čega je pola u zakupu.

Agrarni stručnjak Milan Prostran, dugogodišnji visoki službenik i u državnoj administraciji Jugoslavije i Srbije i u Privrednoj komori Srbije, za 24sedam kaže da to što u poljoprivredi ima bogataša ne treba nikoga da čudi.

Po zakupu prvi Arapi

Kako su za 24sedam naveli u Upravi za poljoprivredno zemljište, najveći zakupac državne zemlje je kompanija iz Emirata “Al Ravafed Srbija” (4.267 hektara), zatim slede “Stari Tamiš” (3.574 hektara, vlasnik firme  “Almex”), “Aima” hrvatskog državljanina Danijela Mohana (2.523), pa “Poljoprivreda” doo (2.319 hektar, “MPZ Agrar Dva” Petra Matijevića), i “Pik Bečej” (2.274 hektara, “MK komerc”). U dve firme (PRK “Panonija” i PP “Pobeda”), sa ukupno 3.522 hektara, pominje se i vlasnik “IM Topola” Vukoje Muhadinović.

– Nije Gejts naivan, a nisu ni naši milioneri. Plodna zemlja je neobnovljiv resurs, a stalno se smanjuje, što zbog građevinarstva, što zbog klimatskih promena. A onaj ko bude kontrolisao zemlju, kontrolisaće i hranu, i time biti gospodar sveta. Zbog toga je zaprepašćujuće nerazumevanje poljoprivrede kod srpskih političara, koji je se sete samo kada je kriza – upozorava Prostran.

A zemlja je značajna i kao kapital i kao prehrambeni resurs. Koliko je to očigledno, vidi se iz primera rasta cene oranica i u svetu i u Srbiji.

– Za poslednjih petnaestak godina cena hektara najbolje srpske zemlje u Bačkoj, oko Bečeja, porasla je sa 5.000 evra na prosečnih 20.000 evra, a bilo je parcela prodatih po 100.000 evra, čak i 120.000 evra. Slično je i u Italiji, gde cena ide i do 150.000 evra. A naši tajkuni su je kupovali u privatizaciji za 250 do 300 evra po hektaru – ističe Prostran.

Te privatizacije detaljno je pobrojao Branislav Gulan 2015. u knjizi “Sudbina oduzete imovine”, a danas kaže da i stranci uveliko gospodare srpskim njivama.

– Postoje “uspešne” privatizacije , u kojima se recimo kupi druga najvrednija srpska poljoprivredna firma, a zatim za nekoliko godina preproda strancima i samo na tome zaradi više od 10 miliona evra. A postoje i one neuspešne, što je slučaj sa četvrtinom prodatih poljoprivrednih preduzeća, čija je imovina opljačkana a privatizacija naknadno poništena. Za to niko nikada nije odgovarao – navodi Gulan.

“Neće je odneti, ali njome vladaju“

Na zasebnoj listi veleposednika u Srbiji su stranci. Arapske kompanije, od kojih je najveća “Al Dahra“, navodno već upravljaju nad 35.000 hektara zemlje, između ostalog i nad imanjem nekadašnje perjanice srpske poljoprivrede beogradske PKB Korporacije, kaže Prostran.

Agrosmart kao najveće strane vlasnike navodi “Al Dahru” i “Elit Agro”, kompanije sa sedištem u Abu Dabiju.

“Al Dahra” je 2018. kupila Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica.

Pročitajte još

Kriza podstiče štekovanje para: Verovali ili ne, rast štednje u Srbiji duplo veći nego u Nemačkoj!

Podrška za ekologiju: Francuska agencija za razvoj odobrila 50 miliona evra Srbiji

“Elit Agro” kupio je “Zobnaticu” u Bačkoj Topoli, sa nekoliko hiljada hektara u zakupu, a takođe i arapsku kompaniju “Al Ravafed” (Vojna ustanova “Morović”, “Bačka” iz Sivca, “Jadran” iz Nove Gajdobre), domogavši se tako još oko 10.500 hektara.

S druge strane, Gulanovi podaci navode među stranim vlasnicima i fond “Baltik properti investments“ iz Irske, odnosno njegovu somborsku firmu “Agri business partner doo“, koja gazduje sa više od 10.000 hektara, zatim mađarsku firmu CBA sa oko 3.000 hektara i hrvatsku “Žito grupu“ sa 2.000 hektara.

Prostran, koji je veliki zagovornik tzv. mađarskog modela čuvanja oranica u domaćem posedu, kaže da ne stoji opaska da stranci kupovinom neće odneti zemlju iz Srbije.

– Neće je odneti, ali onda su proizvodi te zemlje njihovi i oni sa njima mogu da rade šta hoće, a vi kao država ne možete da upravljate hranom koju dobijaju zahvaljujući toj zemlji. A videli smo prošle godine u Evropi kakvu paniku, pravljenje zaliha i nerede izazivaju čak i najave nestašice hrane, kakve su bile zbog pandemije – zaključuje Prostran.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi