Kinezi se brzo oporavljaju, a Nemci na tome prave profit

Mnogi u svetu u neverici trljaju oči jer privredni oporavak Kine nakon prvog udara pandemije ne posustaje. Indeks menadžera nabavke u proizvodnji, centralni pokazatelj obima proizvodnje u kineskim fabrikama, u novembru je nadmašio rekordnu vrednost iz novembra 2010. godine, piše „Dojče vele“.

Indeks, deo mesečnog privrednog barometra medijske grupe Kaisin (Caixin), specijalizovane za finansijske teme, pokazuje aktivnost manjih i srednjih kompanija, dok zvanični državni indeks menadžera nabavke više govori o tome kakva je poslovna situacija u velikim državnim kompanijama. A on kaže da se vrednost od 51,4 u oktobru, u novembru povećala na 52,1, što je najviše od septembra 2017. godine.

Trljaju ruke i u Evropi

Za kineske trgovinske partnere u Evropi to su dobre vesti. Kina je u novembru pretekla SAD kao prvog po veličini trgovinski partner Evropske unije. Između 2000. i 2019. godine obim bilateralne trgovine povećao se gotovo osmostruko – na ukupno 560 milijardi evra.

Mnoge kompanije ne mogu do detalja da utvrde koliki je obim poslovanja sa Kinom, ali uzorci iz 25 evropskih kompanija, iz različitih zemalja članica, a koje je za potrebe aktuelne studije koristio berlinski Merkator institut za kineske studije (MERICS), pokazuju u kojoj meri evropske kompanije zavise od kineskog tržišta. Te kompanije su 2019. godine 11,2 odsto svog prometa ostvarile u Kini.

Od pozitivnog kineskog privrednog razvoja mogla bi prvenstveno da profitira Nemačka. Naime, nijedna druga zemlja EU nije toliko snažno vezana za Kinu kao najveća evropska privreda. Gotovo polovina (48,5 odsto) ukupnog izvoza EU u Kinu, 2019. godine je išla iz Nemačke. To je skoro četiri puta više nego iz Francuske, koja je na drugom mestu u EU kada je reč o izvozu u Kinu. Naročito mnogo izvoze nemački proizvođači automobila i mašina, a sve više se izvoze i poljoprivredni proizvodi poput svinjskog mesa.

Zbog posledica pandemije, Kina je za Nemačku postala još važnija: u drugom kvartalu 2020. godine ona je po prvi put bila najveće nemačko izvozno tržište. Nije ni čudo, s obzirom na to koliko su najvažnija tržišta za nemačku robu i usluge – u Evropi i SAD – ispaštala i još uvek ispaštaju zbog pandemije kovida 19.

Još nije dobro, a već je sjajno

Doduše, i Kina se još uvek bori sa posledicama pandemije, kaže za DW Maks Cenglajn, glavni ekonomista berlinskog instituta Merics. Kineski bruto domaći proizvod (BDP) u prvih devet meseci 2020. godine povećao se za samo 0,7 odsto.

Pročitajte još:

Sve nedoumice oko izmene poreskih zakona: Šta se menja u porezu na imovinu i ko će plaćati više?

Istražujemo: Zašto Srbija nema organsku proizvodnju hrane kad je potencijal ogroman

Ali uspon uzima maha, i to je, naravno, dobro za nemačke kompanije. Od toga će profitirati pre svega klasična nemačka industrija, koja je već jako prisutna u Kini. Naročito se povećala prodaja automobile.

“Dajmler” je recimo 2019. godine u Kini prodao 700.000 “mercedesa”, više nego dvostruko u odnosi na SAD. Koncern “Folksvagen “među prvima je u svetu počeo da posluje u Kini. Od osamdesetih godina, “Folksvagen” proizvodi u Antingu, pored Šangaja, i u međuvremenu prodaje 40 odsto svojih automobila u Kini, što je odavno nadmašilo SAD, kao najvažnije svetsko tržište automobila.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi