Još samo malo: Srbija blizu investicionog kreditnog rejtinga

Srbija dobro vodi svoje javne finansije i ekonomija se drži „iznad vode“  čak i u vreme svetske krize zbog pandemije kovida-19, može se zaključiti po izveštajima kreditnih agencija.

Nešto malo više od nedelju dana nakon što je „Mudis“ povećao kreditni rejting Srbije s „Ba3“ na „Ba2“, stiže potvrda dosadašnjeg rejtinga iz agencije „Fič“ (Fitch Ratings) na nivou BB+ uz izglede za povećanje. Prethodno je u decembru i “Standard end Purs” potvrdio da nema smanjenja rejtinga, što nisu izbegle neke druge zemlje u Evropi.

Ministar finansija, Siniša Mali, istakao je da su još jednom prepoznati odlični ekonomski rezultati Srbije, ostvareni u periodu pre i tokom pandemije.

Rast BDP od 5,2 odsto

Fič predviđa da će učešće duga opšte države dostići privremeno 59,6% BDP-a u 2021. godini, a da se već od 2022. godine očekuje vraćanje duga na njegovu opadajuću putanju.

Agencija već tokom tekuće godine očekuje oporavak ekonomije i procenjuje da će biti ostvaren značajan privredni rast od čak 5,2 odsto u 2021. godini i 4,5 odsto u 2022. godini.

– Ovim je potvrđeno da su uspešno sprovedene sve ekonomske mere koje je Srbija preduzimala od početka pandemije korona virusa, kao i prethodne mere fiskalne konsolidacije. Veliki šokovi izazvani korona krizom su izbegnuti, zadržali smo radna mesta, a država i novim ekonomskim merama nastavlja da svodi posledice na najmanju moguću meru – rekao je Mali u reakciji na rejting izveštaj.

Narodna banka Srbije ocenila je sinoć, nakon informacije o rejtingu, da je realno da Srbija ostvari takve rezultate da konačno dobije rejting investicionog nivoa.

– Zahvaljujući postignutoj i očuvanoj ukupnoj stabilnosti, agencija ocenjuje da se u narednom periodu mogu očekivati povoljni fiskalni izgledi”, navedeno je u saopštenju Narodne banke Srbije (NBS).

Fič u svom izveštaju naglašava da je održana niska i stabilna inflacija, relativna stabilnost deviznog kursa, kao i visok nivo deviznih rezervi, koje su dostigle 13,6 milijardi evra na kraju januara 2021. godine.

Takođe, ističe ulogu bankarskog sektora u smanjivanju šokova izazvanog pandemijom korona virusa.

Navodi se da je, usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima, kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom kovid-19, u 2020. godini došlo do povećanja učešća duga u BDP-u.

Pročitajte još:

Stigli računi: Struja od decembra poskupela 8,2 odsto

Ko sme da radi, na koji način i do koliko sati: Sve informacije za privredu na jednom mestu 

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković ocenila je da je centralna banka i u kriznim uslovima očuvala stabilnost niske inflacije i deviznog kursa, povećala devizne rezerve i očuvala pokazatelje finansijske stabilnosti.

Ministar Mali ističe da smo ovu godinu, uprkos pandemiji, počeli sa odličnim makroekonomskim indikatorima.

– Javni dug je bio na nivou od oko 52 procenta, što je ispod kriterijuma koji propisuje Mastriht, što je takođe fenomenalan rezultat u uslovima opšte ekonomske nestabilnosti. Pored ostvarenog veoma malog pada BDP-a prošle godine, Srbija s pravom očekuje da će kumulativni rast narednih godina da bude najveći na starom kontinentu – rekao je Mali.

U NBS kažu da naš bankarski sektor, uprkos pandemiji, karakterišu visoka kapitalna adekvatnost i likvidnost, smanjenje učešća problematičnih kredita, dinamičan rast kreditne aktivnosti, kao i rast stepena dinarizacije, što je i agencija prepoznala kao važan doprinos ukupnoj stabilnosti u Srbiji.

– Makroekonomske projekcije Narodne banke Srbije pokazuju da je realno da u narednom periodu Srbija ostvari rezultate koje agencija „Fič“ navodi kao ključne za dobijanje investicionog rejtinga – “, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi