Ko je loše procenio, skupo će ga koštati: Ogreva ima, cene "vruće“, a mogle bi da budu još veće
Na srpskom tržištu ogreva više nema nestašice kao u oktobru, ali cene su nastavile da rastu i tokom zimske sezone, tako da će ceh grejanja skupo platiti oni koji se nisu snabdeli za celu sezonu
"Siromah plaća dvaput“, narodna je mudrost koja tačno opisuje aktuelnu situaciju sa grejanjem i ogrevom u Srbiji. Onaj ko nije kupio ogrev s proleća, kada ga je bilo u izobilju i kada mu je cena bila "pristojna“, ili letos kada je koštao malo više, u septembru i oktobru nije ni mogao da ga kupi koliko želi, a cena je tad već uzletela pod oblake.
I sada, ili u januaru, svako dokupljivanje neophodnih sezonskih količina peleta, drva ili uglja koštaće našeg "siromaha“ od 10 do 30 odsto više nego pre samo dva meseca, kažu za 24sedam trgovci ogrevom.
U takvoj situaciji dobro će domove ugrejati ove zime samo oni koji inače ne prolaze baš jeftino, domaćinstva priključena na sistem daljinskog grejanja iz toplana.
Ponuda stabilna
- Ogreva uglavnom ima dovoljno. Problem je malo sa ugljem, domaćim, ali peleta, čija je nestašica bila u oktobru, sada ima. Stabilizovala se, doduše, ponuda, ali cene nisu. I dalje su visoke, jer su fabrike podigle cene zbog nestašice sirovine, poskupljenja struje, džakova..., pa su sada više za 25 do 30 odsto – kaže za 24sedam Saša Petrović, vlasnik stovarišta "Ogrev iverak“ iz Beograda.
Pročitajte još:
Petrović precizira da je pelet u nabavci sa 170 evra po toni sada poskupeo na 223 evra, a na tu cenu uz maržu trgovca idu i prevoz i PDV. Poskupeo je i ugalj, za pet do 10 odsto, a drva su skuplja i do 20 odsto.
Toplane: Nema poskupljenja u toku zime
Strah od poskupljenja se kod građana koji se greju u daljinskom sistemu toplana pokazao kao neosnovan. Od 60 toplana u Srbiji samo je nekoliko podiglo cene u oktobru ili novembru, a neke koje su to pokušale da urade ovih dana su se "predomislile“. Tako je Užice izglasalo višu cenu, pa je posle dva dana odložilo važenje poskupljenja za sredinu sledeće godine.
- Potražnja trenutno nije velika, ljudi dokupljuju paletu ili dve peleta ili metar do dva drva, ali to ne znači da će da padne i cena. U zimskom periodu, kada padaju kiše i snegovi, teže se dolazi do drvne sirovine, pa teško da će fabrike peleta spuštati cene – konstatuje Petrović.
Nešto veća potražnja mogla bi da bude tek krajem januara, kada ljudi koji su pogrešno procenili predstojeću zimu dođu pred kraj zaliha, kaže nam Dragan Kosovac, vlasnik firme "Kondor AS“ iz Vrnjačke Banje.
- Situacija je nešto bolja nego što je bila na jesen, iako su cene i dalje neverovatno visoke, a ne verujem da će pasti u narednih nekoliko meseci. Sledeći talas potražnje će biti kada prođe Nova godina i kada ljudima bude zafalilo ogreva, ako zima bude "jača“, ali neće biti problem da ga nađu. Međutim, moraće da plate više jer se cena od oktobra promenilo nekoliko puta. Za džak peleta (15 kilograma) treba izdvojiti od 470 do 550 dinara – objašnjava Kosovac.
Profimedia
Tržište je, bar što se tiče Vrnjačke Banje i okoline, dobro snabdeveno, ogrev redovno stiže trgovcima, onako kako su i ugovorili.
- Dobijamo upite za kupovinu šlepera ili dva, ali mi te količine sada nemamo, a i to bi bilo skupo zbog transporta. Za manje kupce ili one koji sami prevoze robu, ogreva ima – kaže Kosovac.
Poskupljenja remete zvanične računice
Prema zvaničnoj računici Agencije za energetiku, iz prve polovine oktobra, domaćinstva koja se ove zime budu grejala na gas i drva trebalo je da prođu najjeftinije, a sa paprenim troškom oni koji koriste grejna tela na struju i goriva za etažno grejanje.
Loše tržište, pa "loše“ i cene
Visoke cene peleta na srpskom tržištu posledica su i toga što je ceo sistem vezan za proizvodnju peleta "skrenuo“ s kursa kojim je trebalo da ide, kaže za 24sedam Vesna Baur, koja je do pre nekoliko godina imala svoju proizvodnju u Srbiji.
- Sa prvobitnog koncepta da se pelet pravi od ostataka iz drvne prerade i od onoga što je drvni otpad, čime bi se nešto što se baca kojekuda ili propada po šumama iskoristilo kao energent, a poboljšala bi se životna okolina, otišlo se u sistem da se on pravi od "zdravog“ drveta, koje bi mnogo bolje moglo da se iskoristi. To drvo je skuplja sirovina, a cene podižu i brojni mali proizvođači koji pelet proizvode bez sertifikata i od "dvorišta do dvorišta“. To je šteta, jer ljudi bi zbog poskupljenja mogli da odustanu od peleta, a to je vrlo ekološko gorivo, koje sagoreva praktično bez dima – ističe ona.
Međutim, cene drva, uglja i peleta malo su u međuvremenu poremetile tu analizu. Sa novim cenama ogreva, grejanje će isto koštati samo one koji troše gas i struju, jer su te cene pod kontrolom države i nisu menjane (za građane, dok za privredu jesu).
Tako će sezonski trošak od 42.000 dinara za grejanje na gas ostati isti.
Ali oni koji se greju na drva moraće da plate bar 10 odsto više od predviđenih 42.400 dinara ako dokupljuju ogrev koji su u oktobru platili 5.150 dinara za kubik, odnosno isto toliki procenat preko 68.600 dinara, koliko je bila računica sa cenom drva od 7.050 dinara za metar kubni.
Grejanje na ugalj je trebalo da košta od 49.000 do 52.000 dinara, a sada bi moglo da bude od pet do deset hiljada skuplje. Time bi ono postalo skuplje od grejanja na TA peći, jer tu trošak zbog fiksirane cene struje ostaje izračunatih 56.000 dinara (ako se peć puni noću).
Rekord u poskupljenju drži pelet, koji je poskupeo od 25 do više od 50 odsto, pa se tako domaćini neće izvući sa troškom od "samo“ 72.000 dinara, koliko je bilo "planirano“ u oktobru, već bi mogli da plate i 100.000 dinara.
Uz tu cenu i grejanje preko toplana -, koje jeste najkomfornije, ali nikada nije bilo jeftino - sada izgleda povoljno. U Beogradu je trošak za prosečan stan od šezdeset kvadrata 82.000 dinara godišnje, i cena se nije menjala za ovu sezonu.
Ali i pored tolikog poskupljenja peleta, najlošije svakako i dalje prolaze oni koji se greju na kotlove na struju, propan-butan ili lož-ulje. Za struju će prvi morati da izdvoje "originalnih“ 141.500 dinara za sezonu, a još gore će proći oni koji koriste propan-butan. On je sa 130.000 dinara po sezoni otišao sa sadašnjim cenama na više od 190.000 dinara, dok je kod potrošača lož-ulja cena sa 134.000 dostigla gotovo 195.000 dinara.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari