"Rast cena energije ugrožava globalni ekonomski oporavak"

Cene energenata u Evropi dostigle su rekordne visine i u odnosu na april prošle godine cene sirove nafte veće su tri puta, prirodnog gasa tri i po, cena uglja je upetostručena, a struje skoro udesetostručena, navodi ekonomista Ivan Nikolić u tekstu objavljenom u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta u Beogradu.

On u analizi uzroka poskupljenja i industrijskih grana koje bi mogle biti najviše pogođene, objašnjava da je neposredan povod za munjeviti rast energenata bilo proletošnje naglo ukidanje restriktivnih zdravstvenih mera i pojačani optimizam oko globalnog ekonomskog oporavka.

Bez presedana

Sredinom leta, navodi autor, poremećaj pojačavaju i drugi pridruženi faktori i, kako ocenjuje, okolnosti bez presedana.

- Smanjena je globalna proizvodnja gasa pa SAD još nisu dostigle proizvodnju iz pretkriznog perioda, a probleme ima i Norveška. Uz dugoročno smanjivanje proizvodnje energije iz fosilnih goriva, energetska tranzicija znači promenu od fosilnih ka čistim, obnovljivim izvorima energije - piše Nikolić.

Navodi i da je pandemija otežala transport uglja, a iskrsli su i politički razlozi, pošto je Kina obustavila kupovinu uglja iz Australije i sve više se okreće Rusiji.

Vremenske prilike su pogoršale neravnoteže na tržištu gasa, budući da su oštra zimska hladnoća na južnoj i letnja žega na severnoj hemisferi, povećale potražnju za grejanjem i hlađenjem.

Nikolić ističe da se prazne globalne zalihe gasa uoči zimske sezone na severnoj hemisferi, a jačaju geopolitičke napetosti, te Severni tok 2 nije pušten u rad, sporiji je i dotok ruskog gasa Evropi zbog Ukrajine.

Privremena kriza?

Na sve se nadovezala i snaga vetra koja je u Evropi sve slabija, a to smanjuje proizvodnju vetroelektrana.

Printscreen/YouTube/Nova S

- Rast cena energije potkopava globalni ekonomski oporavak te će ovogodišnji rast izvesno biti sporiji od predviđenog. Analitičari za sada procenjuju da ovaj poremećaj nema snagu izazivanja recesije i energetskog šoka kakav je bio 70-ih godina prošlog veka ili pred kraj prve decenije ovog milenijuma - ističe Nikolić.

Dodaje da optimizam za te prognoze, analitičari nalaze isključivo u proceni da je kriza privremena i prolaznog karaktera.

Navodi da su akumulirani rizici skopčani sa vremenom, jer dostignuti nivo troškova energije u globalnom bruto društvenom proizvodu već premašuje kritičnu granicu od sedam odsto, koliko je iznosila 1979. ili 2008. godine.

- S druge strane, trend rasta cena je zastrašujući, kako za potrošače tj. domaćinstva, tako i za proizvođače, koji su izloženi troškovnom pritisku. Kod potonjih, negativni efekti nisu jednaki za sve, već su uslovljeni pre svega visinom troškova goriva i energije od kojih zavisi poslovanje - ocenjuje autor.

Koga najviše opterećuju troškovi energije?

Kako dodaje, Srbija spada u grupu zemalja sa tzv. energetski najmanje rentabilnom proizvodnjom u kojoj su takođe Grčka, Letonija, Bosna i Hercegovina i Bugarska, dok su evropske zemlje sa najmanje troškova goriva i energije po jedinici generisane dodate vrednosti Irska, Italija i Danska.

Ilustracija: Profimedia

- Prerađivački sektor Srbije u proseku u 2018. godini bio je za oko 2,6 puta energetski manje rentabilan od prerađivačkog sektora EU. Posmatrano detaljnije na nivou oblasti prerađivačke industrije, u Srbiji najveće opterećenje troškovima energije trpe proizvodnja osnovnih metala i proizvoda od ostalih nemetalnih minerala - navodi Nikolić.

On ističe da su lane troškovi goriva i energije reda veličine milion evra generisali samo 1,2 miliona evra dodate vrednosti u proizvodnji osnovnih metala, odnosno 2,7 miliona evra dodate vrednosti u proizvodnji proizvoda od ostalih nemetalnih minerala. Pri tom, u oblasti proizvodnje osnovnih metala u grani proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, troškovi goriva i energije čak za 2,3 puta premašuju njenu generisanu dodatu vrednost.

Ovim dvema oblastima, navodi autor, duguje se blizu sedam odsto ukupne dodate vrednosti prerađivačke industrije i 10 odsto realizovanog izvoza prerađivačke industrije.

Ukazuje da još tri oblasti prerađivačkog sektora imaju natprosečni udeo troškova goriva i energije u dodatoj vrednosti, a to su proizvodnja drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja, zatim proizvodnja hemikalija, te proizvodnja prehrambenih proizvoda.

Od ovih pet oblasti zajedno potiče 30 odsto ukupne dodate vrednosti prerađivačkog sektora i isto toliko izvoznih prihoda prerađivačkog sektora, zaključuje Ivan Nikolić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi