Ako otplaćujete kredit, ovo morate da znate: Evo da li će banke u Srbiji podići kamate!

Inflacija u Srbiji i dalje ostaje pod kontrolom, ali usporavanje privrede Evropske unije i globalni ekonomski pritisci otvaraju pitanje kako će se novi talas poskupljenja odraziti na građane, standard i domaću privredu u narednom periodu.

U kojoj meri posledice rata na Bliskom istoku stižu i u Srbiju? Kakva je situacija u Srbiji i da li se može očekivati značajniji skok cena hrane, za Kurir TV, otkrio je Bojan Stanić - PKS.

- Pitanje je kako će se taj inflatorni talas preliti na privredu Srbije. Videli smo porast inflacije u EU, a i kod nas dolazi do blagog rasta. Prema zvaničnim podacima, inflacija u Srbiji u martu iznosi 2,8 odsto, dok je u februaru bila 2,5 odsto. Dakle, postoji postepen porast. To nas svakako brine - kao potrošače, kao privrednike zbog rasta troškova proizvodnje, ali i kao društvo koje ima iskustvo sa inflacijom i hiperinflacijom iz ranijih perioda. Ipak, nalazimo se daleko od scenarija iz 2022. i 2023. godine, kada je inflacija bila dvocifrena - rekao je Stanić.

Inflacija pod kontrolom, ali spoljašnji rizici rastu

Inflacija bi, kako Stanić tvrdi, prema procenama, trebalo da ostane u planiranim okvirima, ali usporavanje evropske privrede može negativno uticati na izvoz i investicije.

- Očekivanja su da inflacija do kraja godine ostane u okviru cilja Narodne banke Srbije, odnosno da ne pređe oko 4,5 odsto. Problem je što imamo usporavanje privrednog rasta u EU, koja je naše najvažnije izvozno tržište, pa se može očekivati slabija tražnja za našim proizvodima, kao i potencijalni uticaj na strane direktne investicije - kaže on.

Profimedia

- Hrana je ključni faktor inflacije, jer čini 40 do 50 odsto potrošačke korpe. Zato svaka promena cena hrane ima snažan efekat na inflaciju, posebno kod građana sa nižim i prosečnim primanjima. Sećamo se 2022. i 2023. godine, kada je država intervenisala ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica, a u jednom trenutku i zabranom izvoza određenih prehrambenih proizvoda. To je tada imalo i određene negativne efekte, jer Srbija proizvodi dovoljno hrane i za domaće potrebe i za izvoz - objasnio je.

Država primenjuje niz intervencija, uključujući kontrolu cena goriva i smanjenje akciza, kako bi ublažila uticaj rasta troškova na stanovništvo, uz određene fiskalne posledice po budžet, rekao je Stanić.

- Država već koristi niz mera kako bi mogla da smanji udar na standard građana. Jedna od njih je ograničavanje cena goriva koje traje još od 2022. godine, uz nedeljno određivanje maksimalne cene. Takođe, delimično su smanjene akcize, što predstavlja fiskalni teret za budžet - naveo je Stanić.

Šta će biti sa kreditima

Kako kaže, postoje i subvencije, poput ograničenih cena goriva za poljoprivrednike, koji su posebno osetljivi u lancu proizvodnje. Sve ove mere imaju za cilj ublažavanje inflatornih pritisaka.

- Cene kredita zavise od inflacije i referentnih kamatnih stopa, pa u narednom periodu ne treba očekivati njihov pad. Većina kredita u Srbiji je vezana za evro, što dodatno povezuje domaće uslove sa politikom Evropske centralne banke. Građani će se i dalje oslanjati na kredite, bilo za potrošnju ili investicije, ali u zavisnosti od namene zaduživanja, posledice mogu biti različite. Za sada se ne očekuje nagli skok kamata, ali ni njihovo značajno smanjenje - rekao je.

- Srbija ima određene prednosti, pre svega kroz pristup nafti preko JANAF-a i sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom, koji se redovno produžava. Situacija je stabilna u pogledu količina, jer postoje rezerve i redovno dopunjavanje. Takođe, saradnja sa Rusijom se nastavlja, a i EU je dozvolila pojedinim članicama, poput Mađarske i Slovačke, nastavak uvoza energenata iz Rusije zbog specifične pozicije. Glavni izazov ostaje cena, ali u ovom trenutku ne očekuju se ozbiljni poremećaji u snabdevanju - za "Puls Srbije", zaključio je Stanić.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi