Presušilo vrelo: Hoće li nam ove godine "ozdraviti“ dijaspora?

Evropska privreda je bila bačena na kolena u 2020. godini i sada se nesigurno drži na nogama kao ošamućeni bokser, pokazuju najnoviji podaci iz ekonomija EU. Stanje je nešto bolje u Nemačkoj,  najpopularnijoj destinaciji “odlaska na privremeni rad“ iz Srbije i regiona, ali pitanje je koliko je naših radnika tamo ostalo, a još veće, koliko mogu para da pošalju u domovinu.

Ekonomski analitičar Saša Đogović kaže za 24sedam da nivo doznaka, i pored nepovoljnih okolnosti, neće pasti ove godine, čak će možda malo i porasti u odnosu na kriznu 2020.

Manje doznaka, ali manji i deficit

Manje doznaka iz inostranstva nije, međutim, negativno uticalo na makroekonomska kretanja u Srbiji.

– I pored manje novca po ovom osnovu, smanjen nam je platno-bilansni deficit jer je Srbija manje uvozila, a naši ljudi su manje putovali u inostranstvo i tamo trošili novac – navodi Đogović.

– Taj pad je očekivan, s obzirom na okolnosti a vraćanje na stari novi je dugotrajan proces. Prvo oni radnici koji su ostali u inostranstvu moraju da se finansijski stabilizuju, ni njima nije bilo lako u krizi, a potom i ponovo vrate oni koji su ostali bez posla i sada su u Srbiji – ističe Đogović.

Iz Nemačke gotovo 30 odsto doznaka

Da je srpska dijaspora ozbiljno uzdrmana ekonomskom krizom pokazuje podatak Narodne banke Srbije da je u zemlju prošle godine zvanično ušlo 359 miliona evra manje nego u godini pre korone. A i ta godina je sa 3,5 milijardi evra “ličnih transfera“ bila ispod najvišeg nivoa koji nam je za prethodnu deceniju izračunala Svetska banka – 3,7 milijardi godišnje.

Pritom, ovo su samo zvanični podaci, u koje ne ulazi novac koji u Srbiju stiže alternativnim kanalima, preko putnika i vozača autobusa…

Od tih para gotovo 30 odsto je stizalo na konto radničkih doznaka iz Nemačke, nekih 15 odsto iz Švajcarske, a 8,5 odsto iz Austrije. Po ovom, “radničkom“ osnovu u 2020. godini je pristiglo tek 84 odsto novca od 2,7 milijardi evra pristiglih 2019.

Razlog za manji priliv doznaka nije misterija. U NBS kažu da je to direktna posledica pandemije virusa korona i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Prilivi doznaka niži su ne samo u Srbiji već i na globalnom nivou, napominju iz srpske centralne banke.

Ali problem nije samo što su kompanije u Nemačkoj ili Austriji manje radile, već i što su među prvim radnicima koji su kao višak ostali bez posla bili upravo naši ljudi u dijaspori. I za to nam ne treba analiza statističkih podataka, svi se sećamo talasa naših “povratnika“ koji su nagrnuli na granicu s prvim udarom epidemije u martu i aprilu.

Dijaspora traži “nemačke“ standarde

Srpska dijaspora je u investitorskom pogledu “zlatan resurs“, slaže se i Saša Đogović ali je uveren da će još dugo vremena ostati samo kao potencijalni investitor.

– I naši ljudi u dijaspori traže iste uslove za investiranje i poslovanje na kakve su navikli u Nemačkoj, Švajcarskoj… SAD ili gde već rade i žive. Od ulaganja u Srbiju neće biti ništa sve dok se naš pravni sistem, zaštita imovine i nivo korupcije ne dovede na standarde razvijenih zemalja, jer naši ljudi još bolje od stanaca znaju kako ovde stvari funkcionišu – prognozira Đogović.

Procena iz državnog vrha je bila da se samo u tom talasu vratilo 400.000 ljudi. Srbija sama, inače, ima zvanično zabeleženih 2.253.159 zaposlenih (decembar 2020) sa platama manjim nego što su “povratnici“ imali u svojim novim domovinama.

Udar na standard, ali ne i na BDP

U navedenim okolnostima, postavlja se pitanje hoće li pad nivoa doznaka u 2020. ali i verovatno u 2021. godini, uticati i na slabiji oporavak srpske ekonomije i rast BDP. Pa, neće, jer prema raspoloživim istraživanjima, pad doznaka će svakako uticati na pad životnog standarda velikog dela stanovništva i porast siromaštva u Srbiji ali neće uticati na rast BDP-a, iako čine njegovih oko osam odsto.

Brojna dijaspora se decenijama smatra kao veliki potencijal za razvoj Srbije ali i kada su doznake u proseku bile 3,4 milijarde godišnje, investicije koje su stizale iz dijaspore su bile na nivou od oko dve milijarde evra godišnje, kažu iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), gde su pokrenuli posebnu platformu kako bi dijaspora lakše investirala kapital u matici.

Sa doznakama koje u proseku iznose oko 300 evra mesečno po pošiljaocu, i koje gotovo cele odlaze u direktnu potrošnju ne ostaje mesta za investicije, pa dijasporu kao investitora treba gledati potpuno odvojeno od dijaspore kao pošiljaoca doznaka.

Pročitajte još

Počinje “češljanje” porekla imovine: Zbog razlike od 150.000 evra svi u problemu, a neki će ostati i bez celog imetka

INTERVJU Ari Naim: Konkurentna radna snaga i digitalna ekonomija su velika šansa Srbije

A i među doznakama treba praviti razlike jer, kako to kaže analiza Mihaila Arandarenka, profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, trećina priliva koji se statistički vode kao doznake potiču od pravih doznaka (od radnika u inostranstvu), druga trećina su devizne penzije koje se troše u zemlji, a poslednja trećina potiče od svega ostalog – frilensera u zemlji koji rade za inostranstvo, onih koji sami unose novac iz inostranstva ili investiraju…

I na kraju, da se ne možemo nadati potpunom “ozdravljenju“ doznaka u 2021. godini pokazuju najnoviji podaci o stanju evropske ekonomije. Finansijski analitičari iz “IHS markit“ dali su fleš procenu indeksa PMI (kompozitni indeks menadžera nabavke), koji je i u februaru bio u crvenoj zoni. Našim “povratnicima“ nadu za ovu godinu može dati samo to što Nemačka stoji mnogo bolje, 1,3 poena iznad granice koja odvaja rast i pad privrede (50 poena), a još više što je indeks u proizvodnoj delatnosti porastao na 36-mesečni maksimum.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi