Tržište dostave hrane u Srbiji: Mesečno obrnu 10,8 miliona evra

Na srpskom tržištu dostave hrane naručene putem mobilnih aplikacija mesečno se obrne oko 10,8 miliona evra, rečeno je na današnjem onlajn panelu posvećenom usponu mobilnih aplikacija za dostavu hrane u našoj zemlji.

Do ove računice je Centar za istraživanje javnih politika došao na osnovu podataka da u Srbiji ima oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane, da oni u proseku hranu naručuju 2,7 puta mesečno i da dostave prosečno vrede 1.300 dinara.

Iznoseći ostale podatke dobijene istraživanjem Centra u ovoj o oblasti, Ljubivoje Radonjić je naveo da se najviše naručuje “brza hrana”, za čiju pripremu nije potrebno puno vremena, kao što su pice, burgeri i testenine.

Više poručuju žene nego muškarci

– Naši ispitanici kažu da poručivanjem ovakve vrste hrane žele da počaste sebe nakon napornog radnog dana ili da obraduju ukućane ili goste – rekao je Radonjić.

Naveo je da hranu više poručuju žene nego muškarci.

Kada je reč o uticaju pandemije na ovo tržište, istakao je da je on veliki, jer je 20 odsto ispitanika reklo da je u martu i aprilu lane, dakle za vreme vanrednog stanja, prvi put počelo da koristi aplikacije za dostavu.

– Tu je veliki udeo i ostalih korisnika, preciznije 38 odsto tzv. starih korisnika, koji su aplikacije koristili i pre pandemije i koji su rekli da su tokom “lokdauna” češće koristili aplikacije za dostavu – istakao je Radonjić.

Spisak robe koja se može poručiti putem aplikacija je ograničen, a sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije (PKS) Marjan Stojanović je, u vezi s tim, naveo da je u PKS razgovaran o tome kako lekovi koji se ne izdaju na recept mogu da se naruče.

– Ne mogu da se naruče ni medicinska sredstva, kao što je recimo toplomer – naveo je on, i ukazao na nedefinisan radno-pravni položaj dostavljača hrane, odnosno kurira.

Problem zaposlenosti, ali i parkinga

Vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu Bojan Urdarević je istakao da naše radno zakonodavstvo ovu tematiku ne definiše i ne poznaje.

– Naš zakon o radu počiva na tradicionalnoj deobi između zavisnog i nezavisnog rada. Onaj ko je u zavisnom radu uživa radno-pravnu zaštitu, a onaj ko je nezavisan, izuzet je iz nje – rekao je Urdarević.

Pročitajte još

Unija poslodavaca: Smanjeni prihodi u 70 odsto preduzeća

Litar benzina samo u martu poskupeo za više od pet dinara: Da li će nam gorivo i sledećeg meseca stanjiti novčanike?

Dodao je da dostavljači i kuriri ne spadaju ni u jednu od ove dve grupe, već se nalaze između njih, i bilo bi ih najpravilnije definisati kao ekonomski zavisne samozaposlene. Među brojnim problemima sa kojima se dostavljači suočavaju iskristalisao se i problem parkiranja u gradu, pa je plaćanje kazni za nepropisno parkiranje unapred ukalkulisano u njihovo poslovanje.

Rečeno je da bi država trebalo da nađe rešenje za ovaj problem, a Marjan Stojanović iz Privredne komore Srbije je naveo da PKS u Beogradu o tome razgovara sa gradskim vlastima i ukazao da dostava kurira nije isto što i jutarnja dostava hrane prodavnicama.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi