Imate 51% kuće, ali ne možete sami da je prodate: Ovo su prava većinskog suvlasnika

Mnogi građani u Srbiji imaju deo kuće, stana ili zemljišta, najčešće nakon nasleđivanja. Međutim, posedovanje određene kvote ne znači da suvlasnik može samostalno da odlučuje o celoj nekretnini.

Kako piše Kurir Biznis, upravo suvlasništvo često postaje izvor sporova, posebno kada jedan vlasnik želi da proda, izda ili promeni namenu nekretnine, dok drugi za to ne daju saglasnost.

Šta zapravo znači kada imate polovinu nekretnine?

Ako ste vlasnik 1/2 kuće ili placa, imate polovinu suvlasničkog udela, ali to ne znači automatski da je fizički određena „vaša polovina“ objekta ili zemljišta.

Na primer, ako dve osobe imaju po 50 odsto kuće, nijedna od njih bez dogovora ne može jednostavno da kaže da je jedna soba, sprat ili određeni deo dvorišta isključivo njen.

Suvlasnici imaju pravo da koriste zajedničku nekretninu, ali način korišćenja mora poštovati prava svih vlasnika.

Većinski vlasnik ne može baš sve da odlučuje

Čak i ako neko poseduje više od polovine nekretnine, postoje odluke koje ne može samostalno da donese.

Većinski suvlasnik može samostalno da donosi odluke koje se odnose na redovno upravljanje i održavanje, poput popravki i tekućeg održavanja. Međutim, za ozbiljne zahvate i raspolaganje celom nekretninom potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

To znači da vlasnik 51 odsto, na primer, ne može sam da proda celu kuću, niti može da drugom suvlasniku jednostavno uskrati pravo korišćenja.

Možete da prodate svoj deo

Jedna od mogućnosti koju suvlasnik ima jeste raspolaganje sopstvenim idealnim delom.

Dakle, ako posedujete polovinu kuće, možete prodati svoj suvlasnički udeo, ali postoje pravila koja treba ispoštovati, uključujući pravo preče kupovine drugih suvlasnika u situacijama predviđenim zakonom.

Zato prodaja „pola kuće“ nije isto što i prodaja fizički izdvojene polovine objekta.

Šta ako želite da koristite samo svoj deo?

Najbolje rešenje je dogovor između suvlasnika o načinu korišćenja.

Ako postoji mogućnost fizičke podele, delovi nekretnine mogu biti jasno određeni, ali to zahteva odgovarajuću pravnu i tehničku proceduru.

Problem nastaje kada jedan suvlasnik želi da koristi čitavu kuću ili zemljište, dok drugi smatra da mu je time uskraćeno njegovo pravo.

U takvoj situaciji spor može završiti pred sudom, koji može urediti način korišćenja zajedničke stvari.

A šta ako želite da izađete iz suvlasništva?

Suvlasnik ne mora zauvek da ostane u zajedničkom vlasništvu.

Ako dogovor nije moguć, postoji mogućnost pokretanja postupka za deobu suvlasništva.

Deoba može biti fizička, kada je moguće podeliti nekretninu na zasebne celine, ali i prodajom, kada fizička podela nije moguća ili bi značajno umanjila vrednost imovine.

U tom slučaju nekretnina može biti prodata, a novac se potom deli između suvlasnika prema njihovim vlasničkim udelima.

Šta je najpametnije uraditi?

Ukoliko imate deo kuće, stana ili placa koji delite sa drugim vlasnicima, prvi korak trebalo bi da bude provera katastarskog stanja i tačnih suvlasničkih udela.

Ako postoji mogućnost dogovora, sporazumna deoba ili otkup udela obično predstavljaju jednostavniji put od dugotrajnog sudskog postupka.

Ukoliko dogovor nije moguć, suvlasnik i dalje ima pravo da traži razvrgnuće suvlasničke zajednice.

Ključno je razumeti da vlasništvo nad polovinom nekretnine ne znači automatski pravo da samostalno odlučujete o celoj kući ili placu. Prava svakog suvlasnika moraju biti zaštićena, a konačno rešenje može biti sporazum, deoba ili sudski postupak.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi