Tržište nekretnina u paradoksu: Gradi se više nego lane, a kupci teže dolaze do stana

U Srbiji je tokom aprila 2026. godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 4,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Većina izdatih dozvola, odnosno 82,4 odsto, odnosi se na zgrade, dok je 17,6 procenata namenjeno ostalim vrstama građevina.

Među zgradama dominiraju stambeni objekti, za koje je izdato 80,3 odsto dozvola, dok se preostalih 19,7 odsto odnosi na nestambene objekte. Kada je reč o ostalim građevinama, najveći udeo imaju cevovodi, komunikacioni i elektroenergetski vodovi, sa 73,6 procenata.

Na osnovu izdatih dozvola, prijavljena je izgradnja ukupno 2.657 stanova, čija će prosečna površina iznositi 72,6 kvadratnih metara. U objektima sa jednim stanom biće izgrađeno 15,2 odsto stanova, a njihova prosečna veličina biće 139,8 kvadrata.

Istovremeno, najveći deo novih stanova, čak 81,9 odsto, planiran je u zgradama sa tri i više stanova, gde će prosečna površina iznositi 57,5 kvadratnih metara.

Najveći deo investicija i dalje je usmeren na novogradnju, koja učestvuje sa 80,4 odsto u ukupnoj planiranoj vrednosti radova. Posmatrano po regionima, prednjači Beogradska oblast, na koju otpada gotovo 40 odsto ukupne vrednosti planiranih novih projekata. Slede Južnobačka oblast sa 10 odsto, Nišavska sa 8,9 procenata, Sremska sa 6,4 i Južnobanatska sa 4,8 odsto.

Komentarišući stanje na tržištu, stručnjak za nekretnine Kaća Lazarević navodi da investitori prvenstveno prate profit, zbog čega se često ne gradi ono za čim postoji najveća potreba kupaca.

Investitori ulažu tamo gde mogu najviše da zarade. Beogradu nedostaju stanovi po realnim cenama, površine između 75 i 90 kvadrata, kao i pristupačna garažna mesta. Danas se cena kvadrata u užem centru kreće od 3.500 do 4.500 evra, a često i više - kaže Lazarević.

Ona dodaje da tržištu nedostaje i dovoljan broj manjih stanova, koji su trenutno među najtraženijim nekretninama.

Najveća potražnja je za stanovima od 30 do 75 kvadrata, a upravo njih nema dovoljno u ponudi - ističe ona.

Prema njenim rečima, promet nekretnina trenutno je slabiji nego prošle godine, što je posledica kombinacije sezonskih faktora i usporavanja tržišta.

Potražnja je primetno opala. Završetak školske godine, upisi na fakultete, sezona odmora, ali i ekonomska neizvesnost utiču na odluke kupaca. Tržište je danas znatno sporije nego lane - navodi Lazarević.

Najviše interesovanja trenutno pokazuju mladi koji planiraju kupovinu stana uz subvencionisane stambene kredite.

Najtraženiji su manji stanovi koji mogu da se kupe za oko 100.000 evra kroz program subvencionisanih kredita. Međutim, kvalitetnu nekretninu za taj iznos danas je veoma teško pronaći. Imali smo slučaj kupca koji je zbog ograničenog budžeta umesto stana u Beogradu kupio kuću na Avali - kaže ona.

Lazarević smatra da je limit od 100.000 evra za subvencionisane kredite postao nedovoljan zbog rasta cena nekretnina, pa većina kupaca kupovinu finansira kombinacijom kredita, lične ušteđevine i pomoći porodice.

Iako je broj izdatih građevinskih dozvola povećan za 4,3 odsto, vrednost planiranih radova porasla je čak 20 procenata. Prema oceni Lazarević, taj rast pre svega je posledica značajnog poskupljenja građevinskog materijala, koje direktno utiče na cenu izgradnje i kvadrata.

Ona ipak upozorava da veći broj izdatih dozvola ne znači automatski i skori početak svih planiranih projekata.

Građevinski materijal je značajno poskupeo, a deo investitora danas kupuje zemljište i pribavlja dozvole kako bi zaštitio vrednost kapitala. To ne znači da će gradnja odmah početi ili da će stanovi uskoro biti na tržištu, već da investitori na taj način čuvaju svoj novac - zaključuje Lazarević.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi