Šta je of, a šta on rabat o kojima je govorio Vučić! Detaljno objašnjenje - koliko dobiju trgovci, koliko proizvođači, a šta plati kupac

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas predstavio fantastične ekonomske mere, a jedna od glavnih je smanjenje trgovačkih marži.

Naime, on je to objasnio na primeru rezanog hleba. Govorio je o "on rabatu" i "of rabatu", a evo šta ustvari to znači. Poslužićemo se upravo primerom koji je izneo Vučić.

"On rabat" je popust koji proizvođač daje trgovcu odmah. Zamislimo da proizvođač hleba kaže: Moja cena je 100 dinara, ali on odmah daje rabat (popust) trgovcu od, recimo, 20 dinara. To je "on rabat".

 Zbog tog popusta, trgovac hleb plaća 80 dinara, a proizvođač dobija manje, iako je nominalna cena bila 100 dinara.

Ovaj rabat je "na licu mesta" i odmah se obračunava u fakturi, pa se zato zove "on rabat" (na računu, "on invoice").

Sa druge strane "Of rabat" je dodatni popust koji se naplaćuje kasnije.

Trgovac od proizvođača uzima i tzv. "of rabat" - dodatni procenat (na primer 30 ili 33 odsto) koji se ne obračunava odmah, već kasnije, kroz dogovorene uslove saradnje. "Of rabat" predstavlja popust za plasiranje proizvoda na određenim policama, u vidnom polju kupca, stavljanje na liflete za kacije. 

To znači da, iako je proizvođač formalno dobio 66 dinara, trgovac mu naknadno "skine" još 33 odsto kroz "of rabat". Tako proizvođaču na kraju realno ostane samo 46, 47 dinara.

Profimedia

 

Kako to izgleda za kupca?

Na sve ovo trgovac dodaje svoju maržu (zaradu) i PDV, pa cena za krajnjeg potrošača ode na 104 dinara.

Na cenu od 66,95 dinara dodaje se trgovačka marža, koja u jednom lancu iznosi 42 odsto, pa cena hleba raste na 95,07 odsto. Na tu cenu se dodaje 10 odsto za PDV na hleb, tako da konačna maloprodajna cena rezanog hleba iznosi 104, 58 dinara.

Dakle proizvođač dobije realno 46,87 dinara, trgovac i država (porezi i marže) uzmu ostatak, dok građanin na kasi plati 104 dinara za hleb.

Ovaj mehanizam pokazuje da trgovci i lanci ostvaruju ogromne zarade, dok proizvođači dobijaju relativno malo od stvarne cene. Zato predsednik i insistira na ograničavanju marži i uvezivanju sistema rabata, kako bi proizvodi bili jeftiniji, a proizvođači pravednije plaćeni.

Najavljujući da će trgovinske marže biti ograničene na maksimalno 20 odsto, predsednik Srbije Aleksandsar Vučić je rekao da najveći lanac u Srbiji posluje s maržom od 45,2 odsto.

Kako je kazao, četiri najveća lanca: Delez, Merkator, Lidl i Univereksport generišu 51 odsto ukupne trgovine na malo koja se odnosi na prehrambene proizvode, kućnu hemiju i proizvode za ličnu higijenu.

Merama su obuhvaćena 24 trgovca na malo, među kojima su i ova četiri najveća trgovinska lanca, ali i Aman, Gomex, Domaća trgovina, Štampa sistem, Mikromarket i drugi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi