Inflacija ponovo preti, treba li da je shvatimo ozbiljno?
Inflacija je u junu ponovo preokrenula trend i, kao i u januaru, poskočila naviše. Samo ovoga puta mnogo više
Inflacija je u Srbiji skočila na 4,6% u junu, objavio je juče Republički zavod za statistiku, i to ne za malo. U odnosnu na prethodni mesec, nivo cena je povećan za 0,8 procentnih poena, što je skok koji nije viđen od prošlog juna (0,7%p).
Narodna banka Srbije, kao institucija zadužena za stabilnost cena, za ovaj skok je „optužila“ rast cena voća i povrća, ali i „usporavanjem pada cena naftnih derivata“ kao i „u određenoj meri“ i niskoj prošlogodišnjoj bazi (junska inflacija je bila 3,8%).
Na mesečnom nivou, rast potrošačkih cena u Srbiji u junu je iznosio 0,9 odsto, uz najveći doprinos cena voća, usluga, mesa i naftnih derivata. I tu je NBS u pravu jer cene hrane u Srbiji imaju veliki uticaj na ukupnu inflaciju.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Pročitajte još:
Povećane su cene svežeg mesa za 3,8%, dok su cene prerađene hrane zabeležile relativno stabilno kretanje. Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane u junu je ubrzao na 7,4 %.
A cene hrane, bar gledajući cene na pijacama, nikako nisu prijatne. Krompir je porastao „skromnih“ 15% u odnosu na 71% skuplji kupus ili 78% koliko je veća cena paradajza.
NBS već snažno reagovala
Jučerašnja vest o junskoj inflaciji razjasnila je i zašto NBS juče nije spustila referentnu kamatnu stopu (koja stoji od septembra na 5,7%) a još više zašto je u sredu, preko repo operacij,a povukla sa tržišta 360 milijardi dinara (oko 3 milijarde evra) viška likvidnosti.
Kod voća, celogodišnje banane skuplje su manje od 10%, dok su jauke kojih uvek ima koliko hoćete za četvrtinu veće cene, šljive kojih imamo najviše u Evropi 157% a trešnje čak 200% u odnosnu na poslednju nedelju juna 2024. godine, pokazuju podaci sistema STIPS Ministarstva poljoprivrede.
Gorivo neće (mnogo) pojeftiniti
Što se tiče goriva, tu prestanak pada cene nikome ne bi trebalo da bude iznenađenje čak ni u Srbiji, jer ipak je sada cena nafte na svetskom tržištu oko 70 dolara barel brenta, dok je petogodišnji prosek 75 a u junu prošle godine je bila 85.
Tada su litar benzina i dizela koštali 191 i 203 dinara a danas koštaju 178 i 196 dinara. Ta cena teško da će dole i ako se na nju računalo za postizanje cilja inflacije od 3% taj scenario je na dugom štapu.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
U saopštenju NBS se navodi da slični faktori (hrana+gorivo) deluju i na kretanje inflacije u zemljama u okruženju sa sličnim režimom monetarne politike. Povišena međugodišnja inflacija u junu beleži se u Češkoj, Rumuniji, Mađarskoj i Poljskoj...
Recimo u Mađarskoj, je u junu inflacija ubrzala sa majskih 4,4% na 4,6%i sada je najviša za poslednja tri meseca. Hrana je poskupela za 6,2% u odnosu na isti mesec prošle godine, pri čemu su cene jaja i brašna skočile za više od 20%. Troškovi za domaćinstva povezani s energentima porasli su za 8,6%, dok su usluge poskupele za 5,4%.
Ali, ne treba smetnuti s uma da je inflacija u evrozoni 2%, uprkos tome što su u junu cene hrane porasle 3,1%, a u npr. Francuskoj samo 0,8%.
Ne treba zaboraviti ni ono šta nas čeka, a to je s MMF-om dogovoreno poskupljenje struje za domaćinstva, koje se najavljuje sa +7% i to će dodatno udaljiti inflaciju od ciljanih 3%. A iz prikrajka vreba i problem NIS-a koji je trenutno stavljen pod tepih ali nad njim i dalje stoji pretnja punih američkih sankcija zbog ruskog vlasništva.
Možda su to sve razlozi zašto bankari i privrednici u anketama Blumberga i Ninamedije ne dele u potpunosti inflacioni optimizam centralne za srednjoročni period. Njihova procena iz maja, znači pre ovog skoka, se više kreće oko 4% i 5% nego što vide pogođen cilj NBS.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari