Presušuju strane direktne investicije u zemljama u razvoju

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u zemlje u razvoju — ključni pokretač ekonomskog rasta i poboljšanja životnog standarda — opao je na najniži nivo od 2005. godine usled porasta trgovinskih i investicionih barijera, pokazuje novo istraživanje Svetske banke.

Ove barijere predstavljaju ozbiljnu pretnju globalnim naporima za mobilizaciju finansiranja razvoja.

Tokom 2023. godine, poslednje za koju su dostupni podaci, zemlje u razvoju primile su samo 435 milijardi dolara SDI — što je najniži iznos od 2005. godine. Ovaj pad prati i globalni trend usporavanja priliva SDI u razvijene ekonomije: visoko dohodovne zemlje primile su samo 336 milijardi dolara u 2023, što je najniži nivo još od 1996. godine. Kada se posmatra u odnosu na BDP, priliv SDI u zemlje u razvoju iznosio je svega 2,3 odsto, što je upola manje u poređenju sa rekordnom 2008. godinom.

– Ovo što vidimo je rezultat javnih politika. Nije slučajnost što SDI padaju na rekordno niske nivoe dok javni dug dostiže rekordne visine. Privatne investicije sada moraju preuzeti ulogu glavnog pokretača rasta, a SDI su jedan od najproduktivnijih oblika tih investicija. Ipak, vlade poslednjih godina podižu prepreke za trgovinu i ulaganja umesto da ih uklanjaju. Moraju se osloboditi te loše navike – izjavio je Indermit Gil, glavni ekonomista i viši potpredsednik Grupe Svetske banke.

Od 30. juna do 3. jula, predstavnici vlada, međunarodnih institucija, organizacija civilnog društva i privatnog sektora sastaće se u Sevilji, u Španiji, kako bi razgovarali o načinima mobilizacije finansijskih sredstava neophodnih za ostvarenje ključnih globalnih i nacionalnih razvojnih ciljeva. Novo istraživanje Svetske banke osvetljava koje politike su potrebne u trenutku kada je globalni rast usporen, javni dug u porastu, a budžeti za pomoć siromašnijim zemljama u padu. Ublažavanje ograničenja za investicije biće prvi ključni korak: tokom 2025. godine, čak polovina svih SDI mera koje su objavile vlade zemalja u razvoju bile su restriktivne — što je najveći udeo od 2010. godine.

„Dok se globalna zajednica priprema za Konferenciju o finansiranju razvoja, oštar pad SDI u zemlje u razvoju trebalo bi da bude alarm za uzbunu. Zaokret u ovom trendu nije samo ekonomski imperativ — on je ključan za otvaranje radnih mesta, održivi rast i ostvarenje šireg razvojnog napretka. Potrebne su odlučne domaće reforme i globalna saradnja kako bi se oživela prekogranična ulaganja – poručio je M. Ajhan Kose, zamenik glavnog ekonomiste i direktor Grupe za analizu perspektiva Svetske banke.

Istraživanje pokazuje da međunarodni investicioni sporazumi podstiču rast SDI između zemalja potpisnica za više od 40%. Ipak, između 2010. i 2024. godine zaključeno je samo 380 novih sporazuma, što je tek trećina broja iz 1990-ih. Takođe, zemlje koje su otvorenije za trgovinu u proseku primaju više SDI: svaki dodatni procenat u odnosu između trgovine i BDP-a povezan je s rastom SDI od 0,6%. Međutim, broj potpisanih trgovinskih sporazuma u poslednjoj deceniji je prepolovljen — sa prosečnih 11 godišnje tokom 2010-ih na svega šest u 2020-im.

Tokom 2023. godine, SDI su činile oko polovine eksternog finansiranja zemalja u razvoju. U pravim uslovima, one snažno doprinose ekonomskom rastu: analiza 74 zemlje u razvoju između 1995. i 2019. godine pokazuje da povećanje SDI od 10% dovodi do rasta realnog BDP-a od 0,3% nakon tri godine. U zemljama sa jačim institucijama, boljim obrazovanjem, otvorenošću za trgovinu i manjom stopom neformalne ekonomije, ovaj efekat je skoro tri puta veći — čak do 0,8%.

Većina SDI i dalje ide u najveće ekonomije. Između 2012. i 2023. godine, oko dve trećine SDI u zemlje u razvoju otišlo je u samo 10 država, pri čemu je Kina primila skoro trećinu ukupnog iznosa, a Brazil i Indija oko 10%, odnosno 6%. Najsiromašnijih 26 zemalja sveta primilo je svega 2% ukupnog iznosa. Takođe, razvijene ekonomije bile su izvor gotovo 90% ukupnih SDI u zemlje u razvoju u poslednjoj deceniji. Oko polovine tog iznosa dolazilo je iz samo dva izvora: Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Prioriteti

Izveštaj identifikuje tri ključna prioriteta za zemlje u razvoju:

1. Povećanje privlačnosti za SDI. Ublažavanje investicionih ograničenja nagomilanih tokom poslednje decenije i ubrzanje reformi poslovnog ambijenta predstavljaju dobar početak. Analiza pokazuje i da zdrav makroekonomski okvir — uključujući rast i produktivnost rada — doprinosi rastu SDI. Na primer, povećanje produktivnosti rada za 1% povezano je s rastom SDI od 0,7%.

2. Pojačavanje ekonomskih koristi od SDI. Veća trgovinska integracija, jače institucije, razvoj ljudskog kapitala i smanjenje neformalne ekonomije doprinose većim efektima SDI. Vlade mogu dodatno povećati koristi tako što će usmeravati investicije ka sektorima sa najvećim razvojnim potencijalom. SDI takođe mogu doprineti povećanju zapošljavanja žena — strani investitori često imaju veći udeo zaposlenih žena nego domaće kompanije.

3. Jačanje globalne saradnje. Potrebno je da sve zemlje zajednički deluju kako bi ubrzale politike koje će usmeriti SDI ka ekonomijama s najvećim investicionim jazom. U vreme geopolitičkih tenzija, Svetska banka i druge međunarodne institucije imaju ključnu ulogu u podršci pravednom i predvidivom poretku. Tehnička i finansijska pomoć, naročito za najsiromašnije zemlje, ključna je za privlačenje SDI. Grupa Svetske banke, kao najveća razvojna banka na svetu, igra centralnu ulogu u mobilizaciji privatnog kapitala – kroz instrumente za smanjenje rizika, poboljšanje tržišnih uslova i saradnju s privatnim sektorom.

 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi