Šta nam „vide“ SB i strani investitori: Srbija ima šanse, ako…
Svetska banka je juče dala ocene za Srbiju u svom Prolećnom globalnom izveštaju a Savet stranih investitora savet šta je neophodno da se uradi
Ekonomska sudbina Srbije naširoko je razmatrana juče i to na dva kraja sveta. U Vašingtonu je objavljen dokument Svetske banke (WB) Globalni ekonomski izgledi – proleće 2025 , a u Beogradu su Savet stranih investitora (FIC) i Evropska banka za obnovu i razvoj održali treću Konferenciju o finansijskim uslugama. Na oba događaja date su analize i preporuke za ovdašnje tržište, i situacija može biti sasvim solidna, ukoliko se one poslušaju.
Izveštaj Svetske banke ne počinje baš optimistično, jer je WB snizila Srbiji (kao i za 70% zemalja) ekonomske izglede za ovu i sledeću godinu. Privredni rast sada se vidi na 3,5% u 2025. i 3,9% u sledećoj godina, što je smanjenje od 0,7 odnosno 0,3 procentnih poena, u odnosu na prethodno istraživanje. Međutim, Srbija je i dalje stoji daleko bolje od proseka regiona Istočne i Centralne Evrope i Azije, gde je rast smanjen na 2,5% i 2,6%.
Sa ovakvim rastom, WB procenjuje da će Srbiji trebati dest godina da dostigne zemlje visokog prihoda, odnosno da ima BDP više od 14.500 dolara po glavi stanovnika (reper iz 2023.). To je nešto duži period od Crne gore ali u regionu prilično bolje od BiH, Albanije ili Moldavije (do 20 godina). Ako je za utehu, Azerbejdžanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu, s kojima smo u grupacija Svetske banke, trebaće više od 100 godina.
Srbija svoj razvoj bazira na stranim investicijama, kojima je udeo iz razvijene Evrope „spao“ poslednjih godina na 50 odsto, zbog pojačane aktivnosti iz Turske i Kine. Zbog strukture stranih investicija, Srbija se vidi kao regionalni centar automobilske prateće industrije ali i IT hab.
Pročitajte još:
I tu se javlja prvi veliki problem, što se privreda sporo prilagođava promenama na tržištu i ne restrukturiše ka proizvodnji sa višom dodatnom vrednošću. Pritom, problem je i radna snaga koje em nema dovoljno, pogotovo u veoma velikim preduzećima i kod preduzetnika, em je tek neće biti.
Procena WB je da do 2050. godine na Zapadnom Balkanu neće biti 40% sadašnje radne snage a ulazak mladih na tržište rada je neodgovarajući, sa stopom nezaposlenosti od 20%.
Uz restrukturisanje problem su i inovacije, koje još nisu zaživele kao deo generalne strategije među zemljama ovog nivoa prihoda.
Politička pretnja
Za razliku od WB, koja se bavila ekonomskim fundamentima i dugoročnim trendovima (i posledicama), Savet stranih investitora i EBRD su se u Beogradu bavili aktuelnim trenutkom – i neposrednim posledicama.
– Za razliku od ranijih kriza, od prskanja balona „dot-koma“ s početak 2000. preko Grčke krize, svetske finansijske krize... do korona-krize, u osnovi današnje globalne krize nije ekonomija nego isključivo političke odluke u najjačoj ekonomiji sveta – istakao je Zoran Petrović, član UO FIC i predsednik IO Rajfajzen banke u Srbiji.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Da bi se posledice geopolitike ublažile, potreban je intenzivniji dijalog javnog i privatnog sektora a Petrović je naglasio da je FIC dao 451 preporuku za poboljšanje poslovne klime u Srbiji a da je od toga samo 20 odsto ostvareno u praksi – najviše u energetici i digitalizaciji.
Teško do novca, međutim…
Među problemima koje je WB „snimila“ u srpskoj privredi je slabija mogućnost finansiranja. Prema njihovoj računici manje od 30% preduzeća ima pristup dugoročnom finansiranju (kod banaka).
Bankari u Srbiji na to odgovaraju novim predlogom, koji se tiče i firmi ali i (manjih) investitora.
– Vidimo i u Srbiji da se banke približavaju klijentima inovativnijim načinima privlačenja kapitala, preko korporativnih obveznica. To daje veći zamah da se „obrće“ kapital, nego što je to sa „trezorskim“ instrumentom kao što je kredit – rekao je Danilo Mrvaljević, član FIC i direktor sektora trezora u Banka Inteza.
– Popravljanje investicione klime ne zavisi od sveta nego od nas. Za privlačenje novih, kako stranih tako i domaćih investicija, smatramo da su bitni i intenzivniji napori u pregovorima sa Evropskom unijom oko dobijanja statusa člana, kao i jačanje vladavine prava i borba protiv korupcije – istakao je Petrović.
Mateo Kolanđeli, član UO FIC i direktor EBRD za Zapadni Balkan, dodaje da bi prioritet trebalo da bude jačanje infrastrukture, razvoj ljudskog kapitala sa fokusom na inovacije, diversifikacija energetskih izvora ka domaćim i obnovljivim, ali i efikasnije korišćenje resursa i unapređenje upravljanje državnim preduzećima.
– Ljudi su najveća prednost Srbije i ona se mora bolje iskoristiti a ulazak u EU najbolja ako ne i jedina opcija Srbije – zaključio je direktor banke koja je u Srbiju dosta investirala 10 milijardi evra.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari