ECB spustila ručnu: Sada i rate kredita u evrima mogu nadole
Evropska centralna banka je zadovoljan niskom inflacijom u evrozoni pa je rešila da omogući malo jeftinije zaduživanje privredi i građanima
Evropska centralna banka spustila je danas referentne kamatne stope za četvrt procentnog poena i time nastavila da popušta monetarnu politiku zategnutu zbog postkovid ekonomske krize.
Sa novih 25 baznih poena naniže, glavan kamatna stopa je u trećem ovogodišnjem smanjenju stigla na 3,25%, dok je godinu započela na 4%. Kamate su mogle da budu oborene jer je godišnja stopa inflacije u evrozoni u septembru pala sa avgustovskih 2,2% na 1,7% i sada je najniža od aprila 2021, objavio je danas Eurostat.
Rezultat je revidiran naniže u odnosu na probitnu "fleš" procenu septembarske inflacije od 1,8%.
- Savet guvernera je danas odlučio da smanji tri ključne kamatne stope ECB-a za 25 baznih poena. Konkretno, odluka o smanjenju kamatne stope na depozite, stope putem koje Savet guvernera usmerava monetarnu politiku, zasniva se na ažuriranoj proceni izgleda za inflaciju, dinamici osnovne inflacije i snazi prenosa monetarne politike - saopštila je predsednica Kristin Lagard na konferekciji za štampu.
Pročitajte još:
Pristigle informacije o inflaciji pokazuju da je proces dezinflacije na dobrom putu. Na izglede za inflaciju utiču i nedavna negativna iznenađenja u pokazateljima ekonomske aktivnosti. U međuvremenu, uslovi finansiranja ostaju restriktivni, istaknuto je iz ECB.
- Inflacija pada i na dobrom je putu da se ostvare naši ciljevi ali su privredne prilike iznenađujuće loše.Pristigle informacije sugerišu da je ekonomska aktivnost bila nešto slabija od očekivane. Iako je industrijska proizvodnja bila posebno nestabilna tokom letnjih meseci, istraživanja pokazuju da je proizvodnja nastavila da opada. Što se tiče usluga, istraživanja pokazuju porast u avgustu, verovatno podstaknut jakom letnjom turističkom sezonom, ali najnoviji podaci ukazuju na sporiji rast. Preduzeća polako šire svoje investicije, dok investicije u stanogradnju nastavljaju da opadaju. Izvoz je oslabio, posebno izvoz robe. Međutim, odluka da se ide na smanjenje (samo) 25 baznih poena je bila jednoglasna - istakla je Lagard.
Vlade moraju da odrade svoj deo
Fiskalne i strukturne politike trebalo bi da budu usmerene na povećanje produktivnosti, konkurentnosti i otpornosti ekonomije. To bi pomoglo da se poveća potencijalni rast i smanje pritisci na cene u srednjem roku. U tom smislu, ključno je brzo sprovođenje konkretnih i ambicioznih strukturnih politika, u skladu sa predlozima Marija Dragija za unapređenje evropske konkurentnosti i predlozima Enrika Lete za jačanje Jedinstvenog tržišta, istakla je Lagard. Potpuna, transparentna i blagovremena implementacija revidiranog okvira ekonomske uprave EU pomoći će vladama da smanje budžetske deficite i odnos duga na održiv način. Vlade bi sada trebalo da snažno započnu u tom pravcu u svojim srednjoročnim planovima za fiskalne i strukturne politike.
Očekuje se da će inflacija porasti u narednim mesecima, pre nego što se sledeće godine smanji na ciljanu vrednost. Domaća inflacija ostaje visoka, jer plate i dalje rastu ubrzanim tempom. Istovremeno, pritisci na troškove rada će se postepeno smanjivati, dok će profiti delimično ublažiti njihov uticaj na inflaciju.
- Iako su prihodi porasli u drugom kvartalu, domaćinstva su potrošila manje, suprotno očekivanjima. Stopa štednje iznosila je 15,7 odsto u drugom kvartalu, što je znatno iznad proseka pre pandemije od 12,9 odsto. Istovremeno, nedavni podaci istraživanja ukazuju na postepeni oporavak potrošnje domaćinstava. Tržište rada ostaje otporno. Stopa nezaposlenosti ostala je na istorijskom minimumu od 6,4 odsto u avgustu. Međutim, istraživanja ukazuju na usporavanje rasta zaposlenosti i dalje smanjenje potražnje za radnom snagom. Očekujemo da će se ekonomija ojačati tokom vremena, jer rastući realni prihodi omogućavaju domaćinstvima da više troše. Postepeno slabljenje efekata restriktivne monetarne politike trebalo bi da podrži potrošnju i investicije. Izvoz bi trebalo da doprinese oporavku kako globalna potražnja bude rasla - naglasila je Lagard.
Nema recesije u evrozoni, uprkos stanju u Nemačkoj
Neke države članica evrozone, a posebno Nemačka, suočavaju se sa teškim okolnostima, ali to ne znači da je cela evrozona pogođena na isti način, navela je Lagard.
– Da li smo okončali sa inflacijom? Još uvek ne. Da li smo u procesu okončavanja inflacije? Da! Na osnovu informacija koje imamo u ovom trenutku, ne vidimo recesiju u zoni evra – rekla je predsednica Evropske centralne banke.
Savet guvernera je odlučan da obezbedi da se inflacija vrati na cilj od 2% na srednji rok u pravovremenom periodu. Održavaće restriktivne stope politike onoliko dugo koliko bude potrebno da bi se to postiglo. Savet guvernera će nastaviti da sledi pristup zasnovan na podacima, odlučujući od sastanka do sastanka o odgovarajućem nivou i trajanju restrikcija.
Konkretno, odluke o kamatnim stopama zasnivaće se na proceni izgleda za inflaciju u svetlu novih ekonomskih i finansijskih podataka, dinamike osnovne inflacije i snage prenosa monetarne politike. Savet guvernera se ne obavezuje unapred na određeni put kamatnih stopa.
Sledeći sastanak na kome će se raspravljati monetarna politika je u decembru.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari