Nafta malo jeftinija, velike zalihe u SAD

Na svetskim berzama cena nafte je pala nakon dva dana rasta sa prošlonedeljne stabilne kote 72 i sada je na oko 73 dolara za barel brenta. Trgovci procenjuju da je tražnja oslabila jer su povećane zalihe sirove nafte u SAD, tenzije na Bliskom istoku su dobile novi zamah ali ne među zemljama koje naftu i proizvode a svi ionako čekaju današnju odluku Federalnih rezervi (Fed) o kamatnim stopama.

Evropski brent je pao na oko 73 dolara po barelu, dok se američkim WTI trgovalo blizu 71 dolar, javlaj „Blumberg Adrija“.

Izveštaj Američkog instituta za naftu pokazao je da su zalihe sirove nafte u SAD porasle za skoro dva miliona barela prošle nedelje, zalihe benzina i destilata takođe su porasle, navode osobe upoznate sa podacima.

Na Bliskom istoku, Hezbolah je optužio Izrael za organizaciju tehnološkog terorističkog napada u Libanu, pri čemu je poginulo nekoliko ljudi, a hiljade su ranjene. Ovaj incident je podigao strahove od potpunog rata u regionu, što je u utorak uticalo na cene.

– Iako je situacija i dalje negativna, medveđe (spuštajuće) tržište polako popušta. Najnoviji incident u Libanu je vratio neizvesnost oko šireg sukoba, što bi moglo da utiče na snabdevanje naftom rekao je Jip Jun Rong, tržišni strateg u „IG Asia Pte“ u Singapuru.

Cene sirove nafte su znatno niže od početka godine, pri čemu loša potražnja u Kini i planovi OPEK+ da na kraju vrati zatvorene kapacitete pritiskaju cene.

To se delimično nadoknađuje očekivanjima u vezi sa monetarnom politikom SAD, s obzirom na to da investitori očekuju da će Fed početi da smanjuje kamatne stope kasnije u sredu, iako nema konsenzusa o veličini smanjenja.

Zbog slabe potražnje, neke rafinerije u Evropi smanjuju stope prerade dok profiti opadaju. U Kini, najvećem uvozniku nafte, slabe marže su dovele do bankrota dve manje fabrike za preradu.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi