Ako pozajmite mimo banke 10.000 evra, moraćete kod notara

I privatne pozajmice u Srbiji trebalo bi da uskoro budu „vidljive“, a time i manje sporne, nakon uvođena novog finansijskog propisa. Iako bi se ovo moglo shvatiti kao mešanje države u lične, odnosno privatne stvari građana, postojanje ovakvih propisa moglo bi da pomogne oko problema zelenašenja, kao i borbe protiv pranja novca i borbe protiv korupcije.

Vlada Srbije usvojila je Predlog o dopuni Zakona o javnom beležništvu kojim se predviđa uvođenje obaveznih ugovora o zajmu u novcu između fizičkih lica u formi javnobeležničke isprave, piše Biznis.rs.

U našem pravnom sistemu do sada nije postojala obaveza sačinjavanja ugovora o zajmu u novcu overenog kod notara i većina ovakvih transakcija nevidljiva je za bilo koju zvaničnu kontrolnu tokova novca, sve dok ne izbije problem oko vraćanja, što ne tako retko završi i u crnoj hronici novina.

Javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja će potvrđivanjem (solemnizacijom) ovih ugovora privatne isprave konvertovati u javne, pri čemu se pravi i registar takvih ugovora radi kontrole i uvida Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu.

– Realno stanje je takvo da se posrednim putem dolazi do saznanja o pravdanju određenih tokova novca i kapitala ili imovine učinjenim zajmovima, naročito kada su u pitanju fizička lica. Ovakvo pravdanje može biti i usmeno ili sadržano u izjavama svedoka, jer se pravnim okvirom ne traži poseban oblik u kojem se ugovor o zajmu sačinjava – navodi se u predlogu.

Iznos koji je stavljen kao granični, od 10.000 evra je svota iz Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, gde je to limit za gotovinske transakcije. Sve preko toga mora da bude preko računa kod poslovne banke.

Svaki ugovor u bazi Ministarstva

Kada se ovakav ugovor overi kod notara, ovaj ima obavezu da overeni prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija Ministarstvo pravde. Takođe, javni beležnik u registar o ugovorima o zajmu novca upisuje identifikacione podatke o zajmodavcu, zajmoprimcu, iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.

– Kako će se registar razviti kao poseban modul već postojeće aplikacije ugovora o prometu nepokretnosti, nalazimo da nije potrebno propisivati posebne rokove za razvijanje, niti podzakonski dodatno raščlanjivati. Sva suštinski bitna pitanja su, po nama, već predviđenja u normi koja se dopunjuje, a već postojeći kadrovski kapacitet IKT odeljenja Ministarstva pravde će pratiti održavanje aplikacije u celosti – objašnjavaju predlagači.

Kada je reč o javnobeležničkoj tarifi za overavanje ovakve vrste ugovora, predlagači propisa smatraju da za sada nije potrebno određivati posebnu cenu.

– Ovaj podzakonski akt već poznaje vrednost pravnog posla kao kriterijum za razrezivanje nagrade za javnog beležnika. Ministarstvo pravde će u predstojećim konsultacijama sa Javnobeležničkom komorom preispitati eventualni privilegovan režim za ovu vrstu pravnih poslova, u smislu korekcije obračuna prema vrednosti pravnog posla. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva – zaključuje se u saopštenju.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi