Gasovod „Snaga Sibira 2“ sada „na čekanju“ dok traje cenkanje

Gasovod „Snaga Sibira 2“, koji je planiran da od Rusije od Kine prolazi kroz Mongoliju, više od decenije je prioritet Moskve, a nakon evropskih sankcija zbog Ukrajine je još dobio na važnosti. Iako je izgledalo da stvari idu u dobrom smeru, projekat je sada u stanju „čekanja“.

Mongolski premijer Luvsanamsrain Ojun-Erdene otkrio je za „Fajnenšel tajms“ da je izgradnja gasovoda odložena do daljnjeg, dodavši da jr dvema stranama potrebno više vremena za detaljnije istraživanje ekonomskih studija, prenosi SeeBiz.

Ogromni infrastrukturni projekt trebalo je da započne početkom ove godine, ali su rekordne globalne cene gasa tokom poslednje dve godine zakomplikovale pregovore između Pekinga i Moskve.

- Kineska i ruska strana još uvijek rade proračune vrednosti i procene ulaganja, te dogovaraju ekonomske koristi - dodao je Ojun-Erdene.

Ruski državni energetski div „Gasprom“ započeo je studiju izvodljivosti za projekt još 2020. i želi da gasovod bude operativan do 2030. godine. Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak je poručio da će vreme izgradnje biti finalizovano nakon potpisivanja obavezujućih sporazuma s kineskim partnerima.

Gasovod „Snaga Sibira 2“ (PS-2) išao bi od poluostrva Jamal u zapadnom Sibiru, preko Mongolije, sve do severoistočne Kine. Protezao bi se na 3.550 kilometara, od čega bi 950 kilometara prolazilo Mongolijom.

Kina već dobija gas iz istočne Rusije kroz gasovod „Snaga Sibira“ (PS-1), koji radi od 2019. godine. Taj je gasovod prošle godine prenosio približno 23 milijarde kubnih metara gasa, a očekuje se da će 2025. dosegnuti puni kapacitet od 38 milijardi kubnih metara.

Novi gasovod bi u Kinu donosio još 50 milijardi kubnih metara gasa, čime bi Moskva stvorila novo tržište za plin koji je donedavno prodavala Evropi. Ruski gas je pre Putinove invazije činio otprilike polovinu ukupnog uvoza EU, odnosno u Evropu je pristizalo više od 150 milijardi kubnih metara godišnje.

Čekaju da vide novi reper svetske cene

Sergej Vakulenko, bivši direktor strategije za „Gaspromnjeft“ i saradnik pri Fondaciji Karnedži za međunarodni mir, rekao je da će Rusija verovatno tražiti bolje financijske uslove od Kine nego što je postigla u ugovoru za PS-1, potpisanom 2014, kada su globalne cene gasa bile znatno niže.

Iako uslovi ugovora PS-1 nisu javno dostupni, Vakulenkova analiza podataka pokazuje da je Rusija prodavala gas po znatno nižoj ceni od Turkmenistana ili Uzbekistana, koji takođe isporučuju gas Kini.

- S jedne strane, nema razloga da Kinezi mnogo razmišljati jer im je potreban ovaj gas. S druge strane je Rusija, koja ima mnogo gasa i želi bolje uslove. Pretpostavljam da je u ovom trenutku na delu cenkanje - smatra Vakulenko.

Analitičarka kompanije „Ristad enerdži“ Vej Siong rekla je da lokalna industrija u Kini još računa na početak rada gasovoda 2030. godine kako bi zadovoljila rastuću kinesku potražnju.

- Iako su cene gasa iz cevovoda porasle u poslednjih nekoliko godina, one su još mnogo niže od uvoza tečnog gasa. Dugoročno gledano, Kini je potrebno i jedno i drugo kako bi diversifikovala svoje snabdevanje gasom - rekla je Vej Siong, misleći na ukapljeni prirodni gas koji stiže u Kinu iz Australije i Katara.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi