Avramovićev „super dinar“: Pre tri decenije je prekinuta hiperinflacija u SRJ!
Ovaj novi dinar bio je izjednačen sa vrednošću nemačke marke, što je predstavljalo odlučan korak u stabilizaciji nacionalne valute
U jednom od najdramatičnijih perioda u novijoj ekonomskoj istoriji Savezne Republike Jugoslavije, hiperinflacija je početkom 90-ih godina prošlog veka dostigla svoj apogej, pretvarajući građane u „milijardere“ bez vrednosti.
U tom haotičnom periodu, Dragoslav Avramović, službenik Svetske banke, preuzeo je ulogu guvernera Narodne banke SRJ.
Na današnji dan pre 30 godina, 24. januara 1994. godine Avramović je predstavio rešenje koje će ostati upamćeno kao početak kraja hiperinflacije – uvođenje novog dinara, poznatijeg kao „super dinar“.
Taj trenutak dobro su zapamtili oni koji su ga doživeli ali već naredne generacije ga se sećaju kroz maglu kao nečega što su čuli, ili ni toliko, pokazuje ulična anketa 24sedam.
Pročitajte još:
Ovaj novi dinar bio je izjednačen sa vrednošću nemačke marke, što je predstavljalo odlučan korak u stabilizaciji nacionalne valute.
Wikipedia
Potez je naišao na nepodeljenu podršku naroda. Očekivanja o stalnom rastu cena su nestala, a država je konačno mogla da odahne, jer je počela efikasno da prikuplja poreze.
Toga se dobro seća jedan od saogovornika iz ankete 24sedam, Radivoje Krstić (82). Štaviše, ne samo kao lično već i kao profesionalno presudnog događaja, jer bio je tada finanijski direktor u građevinskoj firmi "Partizan Hidrotehnika".
- Naravno da se sećam tog trenutka. Od tada više nije da "pet para ako dobiješ, puna kapa". Mogao si da radnicima isplatiš pravu platu. Ta i ova sad inflacija ne može da se poredi. Nikako - kaže Krstić.
Kovnica novca radila neprekidno, u tri smene!
Početkom devedesetih, stanovnici Srbije suočavali su se sa ekstremnom inflacijom, zbog koje su njihovi džepovi bili puni praktično bezvrednih dinara. Mnogi su sanjali o zameni tih dinara za stotinu nemačkih maraka, novčanicu ukrašenu likom Klare Šuman, simbolom stabilnosti i bogatstva. U to vreme, kovnica novca u Topčideru radila je neprekidno u tri smene kako bi ispratila divljanje inflacije.
Simbol te ekonomske krize bila je novčanica od 500 milijardi dinara, koja je po broju nula bila treća najveća novčanica u svetskoj istoriji.
Printscreen/YouTube
Kako su ekonomski stručnjaci objašnjavali Avramović je uspeo da preseče „dva začarana kruga – inflatorna očekivanja i nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova zbog devalvacije prihoda“.
Izdate 33 nove novčanice
Hiperinflacija je trajala 24 meseca, i za taj period izdate su 33 nove novčanice, od toga 24 u 1993. godini. Januara 1994. imali smo mesečnu stopu rasta cena od 313.563.558 odsto, dok je rast kursa marke iznosio 40.540.440 odsto!
Wikipedia
Pogledaj galeriju
Wikipedia
Pogledaj galeriju
Wikipedia
Pogledaj galeriju
Wikipedia
Pogledaj galeriju
Wikipedia
Pogledaj galeriju
Avramović je smenjen 1996. godine, a dinar je polako počeo da gubi na vrednosti. Kurs je korigovan na 3,3 dinara za marku, da bi do kraja 1998. godine jedna marka vredela šest dinara, a već 1999. godine za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno izdvojiti 30 dinara.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari