Da li Evropi preti nova dužnička kriza?

 Evropska centralna banka (ECB) u svojoj najnovijoj prognozi očekuje da će ove godine dug država u evrozoni iznositi 89 odsto njihove ekonomske proizvodnje, znatno iznad maksimalne granice od 60 odsto BDP koja je predviđena u takozvanom Paktu za stabilnost i rast EU.

- Nivo zaduženosti je u ovom trenutku izuzetno visok, što možda i nije toliki problem, ali stručnjaci su zabrinuti zbog toga što smatraju da dug evrozone neće pasti bez drastičnih reformi u prezaduženim zemljama - izjavio je danski ekonomista i predsednik savetodavnog Evropskog fiskalnog odbora, Nils Tigesen, prenosi Dojče vele (DW).

Nivo duga u 11 zemalja EU je iznad granice od 60 odsto, što je preko onoga što se podarzumeva dobrim  „Mastrihtskom dogovoru“.

Najzaduženije zemlje su Grčka sa dugom od 171 odsto BDP i Italija sa dugom od 144 odsto BDP, dok zaduženost Nemačke iznosi 66 odsto njene ekonomske proizvodnje.

"Morate da se uozbiljite"

Zemlje koje su veoma zadužene će sledeće godine morati ponovo da se uozbilje i krenu u smanjenje dugova, preporučuje Evropski fiskalni odbor, nezavisno savetodavno telo Evropske komisije (EK).

- Ne može se očekivati da će finansijska tržišta jednostavno prihvatiti da su nivoi duga trajno iznad 100 odsto - dodaje Tigesen.

Refinansiranje duga postaje sve skuplje za visoko zadužene zemlje zbog trenutno veoma visokih kamatnih stopa. Sve je veći jaz između pouzdanih nemačkih i rizičnijih italijanskih državnih obveznica.

U okviru EU ne postoji konsenzus o tome kako smanjiti nivo duga u evrozoni, već postoji podela na dva nepomirljiva tabora.

Jedna grupa država, predvođena Nemačkom, se zalaže za jasne budžetske ciljeve koji treba da važe za sve zemlje EU i da dovedu do brzog smanjenja duga.

Druga grupa koju predvode Francuska i Italija smatra da strategije za smanjenje duga treba da budu odvojene i da uzmu u obzir specifične okolnosti u Parizu, Rimu ili Atini.

Grupa, takođe, odbija kazne za prekoračenje granice zaduženja.

Tigesen poziva zemlje EU da već sada usvoje dugoročni plan za smanjenje duga pre nego što problem, poput krize u Grčkoj pre devet godina, izmakne kontroli i dovede do bankrota država.

- Činjenica da sada imamo veće kamate od očekivanih trebalo bi da nas podseti da problem zaista treba da se shvati ozbiljno i da će razlike između zaduženih zemalja nastaviti da rastu ako se ništa ne preduzme - zaključio je danski ekonomista.

Srbija bez takvih problema

Srbija nema ovih problema već neko vreme. Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 35,46 milijardi evra, što je 51,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju avgusta javni dug je bio 35,2 milijarde evra, odnosno 50,7% BDP-a, navedeno je na sajtu ministarstva.

Javni dug Srbije je na kraju 2022. bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1% BDP-a.

Očekivanja su da se učešća javnog duga u BDP-u u 2024. godini smanji sa prosečnih 53,3% na 51,7%.

Srbija je za devet meseci ove godine imala deficit republičkog budžeta u iznosu od 13,4 milijarde dinara, što je bolje od budžetskog plana za 115,4 milijarde dinara, s obzirom da je planiran deficit u iznosu od 128,8 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.372,6 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.386 milijardi dinara, navedeno je na sajtu ministarstva.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi