Znate za big mek indeks, a evo gde je Srbija po ceni mekmila

Odmah kada se pojavio 1986. godine, "big mek indeks“ britanskog finansijskog magazina "Ekonomist“ stekao je svetsku popularnost. Iako je u širokoj javnosti shvaćen kao mera standarda života i kupovne moći, pa tamo gde je „big mek“ skuplji ljudi žive lošije i slično, on je zapravo mera da li je lokalna valuta u pravom odnosu prema svemoćnom i sveprihvaćenom dolaru.

Na originalnoj listi „big mek indeksa“ ni posle šezdesetak godina nema Srbije, nezvanično se u smislu „standarda“ kotiramo nešto lošije od komšija, ali zato postoji jedan drugi „indeks“ na kome postoje i podaci iz naše zemlje.

Značajan broj "analitičara"

Tu listu ne prave ekonomski stručnjaci i analitičari, već sami potrošači, ali to je ne čini manje objektivnom iz jednostavnog razloga. Na portalu Numbeo, to koliko su negde nešto platili (kod kuće ili u proputovanju) daju „živi ljudi“, i to u značajnije većem broju nego što to koristi neka standardna statistička anketa ili analiza.

A na portalu Numbeo imamo i prigodnu listu pod nazivom „Evropa: Cene po gradovima „mekmila“ (McMeal) u Mekdonaldsu (ili odgovarajućeg brzog obroka)“. Naravno, ni ovo poređenje cena, čak i za tako široko uporediv artikal kog (gotovo) svuda ima, neće nam dati objektivnu sliku standarda građana zbog izostanka podatka o plati (i drugim troškovima), ali za „blic analizu“ je sasvim dovoljno.

Kao prvo, za one koji misle da je „Mek Mek“, tj. da su svuda u ovom lancu cene iste, biće šok da vide da je „mekmil“ obrok u Bitolju u Makedoniji 2,52 evra, a u Cirihu 17,72 evra (2.077 dinara).
U tom rasponu, cena od 7,67 evra, koliko prema podacima sa sajta ovaj obrok košta u Beogradu, deluje da je sasvim OK.

Ali onda se vidi i podatak za komšiluk… A tamo, u Podgorici ili Sarajevu adekvatan obrok košta oko pet evra. Direktnog poređenja nema jer u Crnoj Gori nikada nije otvoren „Mekdonalds“, a u BiH su restorani zatvoreni, u Banjaluci 2015. (otvoren 2012) i 2022. u  Mostaru (2012) i Sarajevu (2011. godine).

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Cena je manja i u EU zemljama Balkana, pa se u Zagrebu za taj obrok daje 7,1 evro, u Ljubljani sedam, u Bukureštu 6,1 evro, dok je u Sofiji cena kao u Beogradu. Jeftinije od srpske prestonice je i u Mađarskoj – u Budimpešti je 7,35 evra.

Kada se to stavi u okvir kupovne moći, odnosno koliko se „mekmilova“ može kupiti sa prosečnom platom u zemlji, situacija je sledeća…

Sa najvećom platom, ali ne i najvišim cenama, jesu Slovenci, pa oni mogu da kupe sa prosečnom zaradom čak 205 „mekmil“ obroka. Nisu daleko ni Crnogorci, odnosno Podgoričani, gde sa prosečnom platom u zemlji (plate su u glavnim gradovima inače i do 30 odsto veće od proseka zemlje) mogu da kupe gotovo 200 komada. U sredini tabele su građani Sarajeva i Sofije sa po 130 komada, dok su na začelju Beograđani sa tek 95 „mekmilova“ za prosečnu platu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi