Banke spremaju nove cenovnike: Poskupeće održavanje računa, podizanje keša sa bankomata, uzimanje čekova...

18.07.2023

19:45

1

Autor: S. G.

Prošlog septembra banke su smanjile pojedine naknade, ali i "zamrzle" njihov iznos u dogovoru sa NBS. Taj rok ističe za manje od dva meseca

Banke spremaju nove cenovnike: Poskupeće održavanje računa, podizanje keša sa bankomata, uzimanje čekova...
Ilustracija - Copyright Profimedia/Pixabay

Za manje od dva meseca, odnosno 1. septembra ove godine, prestaje da važi dogovor između Narodne banke Srbije (NBS) i poslovnih banaka o "zamrzavanju" svih naknada i provizija.

To praktično znači da će od tog datuma banke moći da povećaju cene svojih usluga.

Podsetimo, poslovne banke u Srbiji su od 1. septembra prošle godine (2022) smanjile naknade, odnosno vratile ih na nivo od 1. januara 2021. godine, kako im je preporučila Narodna banka.

Tada je postignut tzv. džentlmenski dogovor, pa su banke smanjile sve naknade za 30 odsto (ako su ih za toliko ili za više od 30 odsto povećale), a koje su podignute od 1. januara 2021. godine. Takođe, obavezale su se i da ih ne povećavaju narednih godinu dana, odnosno do 1. septembra 2023. godine.

Ovaj datum se bliži, a kako 24sedam saznaje, vrlo je moguće da će banke čim ovaj rok istekne podići naknade. To znači da će građani od 1. septembra plaćati skuplje vođenje (održavanje) platnog računa, korišćenje kreditne kartice, prenos novca putem trajnog naloga, uzimanje keša na bankomatu druge banke, korišćenje čekova i slično. 

Doduše, postoji jedan "scenario“ po kom do poskupljenja neće doći.

- Samo ako NBS ne bude na neki način opet "intervenisala“ i preporučila bankama da ne podižu naknade, inače je to izvesno. Imamo visoku inflaciju, sve je poskupelo, troškovi rastu, pa je logično da poraste i cena bankarskih usluga – kažu za 24sedam u jednoj od vodećih banaka na našem tržištu.

Da će od septembra naknade u bankama biti veće, potvrdili su nam u još nekoliko poslovnih banaka.

Sve to mora da odobri NBS...

Ipak, to neće biti baš jednostrano i bez "amina“ centralne banke. Naime, NBS je prošle godine izmenila i propise, pa će banke morati da najave i pravdaju svako podizanje cene usluga centralnoj banci kao regulatoru tržišta. To su nam u centralnoj banci nedavno ponovili. Kako su istakli, NBS je u protekloj godini preduzela čitav niz aktivnosti u pripremi odgovarajućih propisa.

- Kao dodatni kontrolni mehanizam postupanja banaka, a u cilju obezbeđenja budućeg transparentnog i jasnog postupanja banaka u slučaju nameravanog povećanja naknada za pružanje platnih usluga, kao i prilikom uvođenja novih naknada, odlukom kojom se uređuje upravljanje rizicima banke je propisana obaveza banaka da obaveste NBS o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena. Time smo obezbedili da NBS bude u primerenom vremenu obaveštena o planiranim izmenama tarifnika banaka, što omogućava i blagovremeno identifikovanje da li je postupanje banaka odgovarajuće, te preduzimanje odgovarajućih aktivnosti – istakli su za 24sedam u NBS.

Profimedia
 

S druge strane, i pored toga što su banke u poslednja četiri meseca 2022. smanjile i "zamrzle" provizije, one su i po tom osnovu uvećale prihode prošle godine.

Naime, kako pokazuju preliminarni podaci, banke su svoj neto prihod od kamata u 2022. uvećale za oko 20 milijardi dinara, na skoro 150 milijardi, dok je neto prihod od naknada i provizija povećan za četvrtinu, na 69,5 milijardi dinara, objavio je nedavno magazin "Biznis i finansije".

Takvo stanje finansija bankarskog sektora potvrdili su i u NBS.

- Kao i do sada, u pogledu izvora profitabilnosti neto prihodi od kamata i naknada su i dalje glavni generatori neto rezultata imajući u vidu tradicionalne poslovne modele banaka u Srbiji orijentisane pretežno na kreditiranje privrede i stanovništva. Kada je reč o prihodima po osnovu kamata, treba imati u vidu da je i tokom 2022. zabeležena povećana kreditna aktivnost, rast od devet odsto tokom 2022, što je uticalo na to da banke po osnovu kamata zabeleže rast neto prihoda. Najznačajniju kategoriju neto prihoda od kamata, više od 80 odsto, čine prihodi od kamata po osnovu kredita – kažu za 24sedam u NBS.

Koje naknade su najizdašnije

Oni naglašavaju i da najznačajniju kategoriju neto prihoda od naknada i provizija sa 30 odsto čine naknade i provizije za obavljanje platnog prometa.

- Zatim slede naknade i provizije za kupoprodaju stranih sredstava plaćanja sa učešćem od 24 odsto – ističu u NBS.

U centralnoj banci kažu da treba imati u vidu kontinuiran rast obima transakcija, pre svega putem savremenih načina plaćanja, bezgotovinskih transakcija i plaćanja preko interneta.

- Primera radi, ukupan broj korisnika elektronskog bankarstva porastao je za 8,5 odsto u odnosu na 2021, dok se u istom periodu broj korisnika mobilnog bankarstva povećao za 20,6 odsto. Broj transakcija putem mobilnog bankarstva porastao je za 26 odsto, što znači da je tokom 2022. godine realizovano za četvrtinu više transakcija nego u 2021. godini – naglašavaju u NBS.

Kako dodaju, u 2022. je nastavljen rast broja transakcija karticama i elektronskim novcem u svrhu internet kupovine robe i usluga, pa je tokom 2022. ukupan broj izvršenih plaćanja za 34,2 odsto veći nego u 2021. godini.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike