Inflacija staje, ali krediti će biti još skuplji

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Kamatna stopa koja praktično određuje i koliko će koštati krediti u dinarima povećava se na nivo od 6,25 odsto.

Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na pet odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,5 odsto, saopšteno je iz NBS.

NBS je referentnu kamatu povećala jer je, kako je obrazloženo, potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije.

Iz NBS kažu da je, skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, inflacija dostigla vrhunac u martu (16,4 odsto) i usporila u aprilu na 15,1 odsto međugodišnje, najviše pod uticajem usporavanja rasta cena hrane, koje su u prethodnom periodu i najviše doprinosile inflaciji.

Slično je i u slučaju bazne inflacije (merene promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u aprilu usporila na 11,1 odsto.

Prema aktuelnoj projekciji, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine.

Ulazak inflacije u granice cilja 3±1,5 odsto očekuje se sredinom naredne godine.

Takvom kretanju inflacije, prema oceni Izvršnog odbora, doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, dolazak nove poljoprivredne sezone, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja.

Strah od uvozne inflacije

Inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije. Izvršni odbor je naveo da se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali da su nivoi na kojima se nalazi i dalje relativno visoki.

Pexels

 

Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena.

O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope.

To bi trebalo da doprinese očekivanom daljem slabljenju globalnih inflatornih pritisaka. Izvršni odbor ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike, pre svega zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini i raspoloživosti i cena energenata u narednom periodu.

Takođe, neizvesnost je i dalje prisutna u pogledu daljeg kretanja bazne inflacije u mnogim zemljama, a važan faktor biće i buduće odluke monetarnih politika vodećih centralnih banaka imajući u vidu njihov uticaj na uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i na tokove kapitala prema zemljama u usponu.

U NBS su zadovoljni kako funkcioniše mehanizam prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje.

- Održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti – kaže se saopštenju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi