Viceguverner NBS: Vrhunac inflacije iza nas, narednih meseci se očekuje pad

Podatak o aprilskoj međugodišnjoj inflaciji u Srbiji od 15,1 odsto potvrđuje da je vrhunac inflacije iza nas i da prethodno preduzete mere monetarne politike daju rezultate, izjavio je danas viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović i naveo da će inflacija u narednim mesecima nastaviti da opada i da se očekuje da krajem godine bude na dvostruko nižem nivou nego što je bila tokom prvog tromesečja.

On je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekao da se povratak inflacije u granice cilja od tri odsto (plus, minus, 1,5 odsto) očekuje sredinom 2024. godine. Govoreći o glavnim ekonomskim pokazateljima i projekcijama Narodne banke naveo je da, uprkos nešto slabijem rezultatu u prvom tromesečju, nije menjana projektovana stopa rasta BDP-a za ovu godinu, od dva do tri odsto.

Smanjen i deficit tekućeg računa

- Razlog su pre svega spoljnotrgovinska kretanja koja nadmašuju sva očekivanja i nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija. Struktura projektovanog rasta nešto je drugačija i povoljnija sa stanovišta obezbeđenja održivosti privrednog rasta. Sada očekujemo pozitivan doprinos neto izvoza, kao i pozitivan doprinos privatnih investicija, što u našoj februarskoj projekciji nije bio slučaj - rekao je on.

Dodao je da su zbog popravljanja salda robne razmene i povećanja suficita u razmeni usluga, ukupna platnobilansna kretanja od početka ove godine znatno povoljnija od očekivanih, te da je deficit tekućeg računa, koji je uobičajeno najviši u prvom tromesečju, od januara do marta iznosio svega 0,7 odsto BDP-a.

Smanjenju deficita tekućeg računa, prema njegovim rečima, doprineo je niži uvoz energenata, pre svega gasa, ali i nastavak rasta izvoza robe i usluga po visokim stopama zahvaljujući efektima investicija iz prethodnog perioda i oporavku proizvodnje u sektoru energetike.

- S obzirom na znatno niži deficit tekućeg računa u prvom tromesečju od očekivanog, sada projektujemo da će njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu na nivou godine iznositi oko 4,5 odsto, što je povoljnije od očekivanja iz februara - istakao je Jović.

Očuvana stabilnost banaka

Naglasio je da je očuvana i ojačana stabilnost domaćeg bankarskog sektora, što potvrđuju visoka kapitalna adekvatnost od 20,5 odsto i nizak nivo problematičnih kredita koji je spušten na novi najniži nivo do sada, od tri odsto na kraju marta.

Jović je kao veoma važno ocenio to što se naša ekonomija pokazala veoma otpornom na krizu koja traje već tri godine, što je potvrđeno kretanjem ključnih makroekonomskih pokazatelja. Osim rekordnog priliva stranih direktnih investicija od blizu sedam odsto BDP-a godišnje, koji se nastavlja i u ovoj godini, najvažniji pokazatelji naše otpornosti jesu i visok i proizvodno rasprostranjen rast izvoza robe i usluga, koji je uprkos smanjenoj eksternoj tražnji prošle godine dostigao 38 milijardi evra, a koji bi ove godine trebalo da premaši 42 milijarde evra.

24sedam/Katarina Mihajlović

Otpornost je, prema njegovim rečima, potvrđena i time što je obezbeđena održivost javnih finansija, kao i rekordan nivo deviznih rezervi od 21,6 milijardi evra u aprilu. Jović je istakao da su pad svetskih cena gasa i struje i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja rezultirali usporavanjem inflacije u sve većem broju zemalja ali da je još rano da centralne banke proglase konačnu pobedu nad inflacijom.

- Zato je i Evropska centralna banka nastavila da povećava referentnu kamatnu stopu čineći globalne finansijske uslove zategnutijim, a isto je učinio i američki Fed. Ipak, postepeno se smanjuje tempo povećanja kamatnih stopa, uz ocenu centralnih banaka da će buduće odluke zavisiti od podataka koji budu pristizali - rekao je on i dodao da se u većini zemalja povratak inflacije u granice cilja ne očekuje pre 2025. godine.

Veći deo potiče od hrane i energenata

Prema njegovim rečima međugodišnja inflacija u Srbiji je u aprilu smanjena na 15,1 odsto, što je u skladu sa očekivanjima NBS a i bazna inflacija beleži usporavanje na nivo od 11,1 odsto. Objasnio je da su smanjenju ukupne inflacije doprinele sve ključne komponente, a najviše hrana i energija, koje su u prethodnim mesecima i najviše vodile inflaciju.

- Pritom, i dalje blizu dve trećine doprinosa inflaciji potiče od cena hrane i energenata, jer su indirektni efekti povišenih troškova proizvodnje i visokih cena energenata iz prethodnog perioda i dalje prisutni. Završetak njihovog prenosa, uz očekivani dalji pad cena primarnih proizvoda i popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, treba da podrži nastavak procesa dezinflacije - rekao je Jović.

On je naveo da će u smeru niže inflacije, prema proceni NBS, delovati i dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi