Gde smo sa cenom struje, gasa i goriva u poređenju sa Evropskom unijom

Cena goriva i maziva za putnička vozila u 2022. godini u Srbiji uvećana je za 20,2 odsto, cena električne energije za domaćinstva, potrošnja u rasponu od 2.500 kWh do 5.000 kWh, veća je za 4,7 odsto, cena električne energije za privredu za 27,9 odsto, dok je gas za privredu poskupeo za 23 odsto, navodi se u najnovijoj majskoj analizi MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi).

Na temu "Aktuelnosti u ekonomskoj politici" obrađene su cene struje, derivata i gasa u našoj zemlji u toku 2022. godine, kao i njihovo poređenje sa cenama u EU. Kako navodi autor Ivan Nikolić, čak i pri ovakvom porastu, nivo cena i električne energije i gasa je u Srbiji ostao najniži u Evropi.

Danska najskuplja

Prosečna cena električne energije za domaćinstva u Srbiji, ističe Nikolić, je tokom drugog polugođa 2022. godine iznosila 8,67 evro centi, što je trostruko niže nego u EU, ili 6,7 puta niže nego u Danskoj, kao državi EU sa najskupljom strujom za građane.

- Pred pandemiju kovida gotovo da je postojao isti raspon cena između Srbije i EU, ali su tada domaćinstva u Danskoj plaćala struju samo četiri puta skuplje od onih u Srbiji. Uz Dansku cena struje za domaćinstva najviše je otišla naviše u Rumuniji, Češkoj i Moldaviji - navodi Nikolić.

Osim domaćinstava, kako kaže, i rumunska privreda je pretrpela snažno cenovno prilagođavanje, cenovnik za električnu energiju lane im je uvećan čak 1,6 puta, odnosno 159,2 odsto.

- Tako da je krajem godine prosečna cena po MWh kod Rumuna dostigla neverovatnih 42,5 evrocenta, što je takođe bilo tri puta više nego u Srbiji. Jednako snažno su uvećani troškovi električne energije i u Severnoj Makedoniji gde je prosečni rast iznosio 147,8 odsto - ističe Ivan Nikolić.

Srpska privreda pošteđena

Prema njegovim rečima, privreda naših suseda je jednako loše prošla i u pogledu uvećanih cena gasa.

- U Severnoj Makedoniji je gas poskupeo tokom prošle godine za neverovatnih 309,2 odsto, a kod Rumuna za 240,8 odsto. Uprkos ovim troškovnim udarima za koje je privreda Srbije bila pošteđena, zanimljivo da je, i kod njih i kod nas, ukupna inflacija merena potrošačkim cenama slična - naglašava Nikolić.

Kako dodaje, u decembru 2022. godine međugodišnji rast harmonizovanih potrošačkih cena u Rumuniji i Severnoj Makedoniji iznosio je 14,1 odsto i 17,8 odsto, respektivno, dok je u Srbiji inflacija iznosila 14,6 odsto.

- Pri tome, napominjemo da su ponderi za električnu energiju, gas i ostala goriva u indeksu potrošačkih cena u Srbiji tek neznatno viši u odnosu na ove dve zemlje - ističe Nikolić.

Globalni pritisci...

On je naglasio da je rat Rusije i Ukrajine generisao neviđeni rast cena električne energije i prirodnog gasa u Evropi tokom 2022. godine.

- Ovo je dovelo do dodatnog pritiska na ukupnu, a kasnije i baznu inflaciju uzrokovanu poremećajima globalnog lanca snabdevanja usled pandemije bolesti kovid. Usledila je i lavina negativnih inflacionih očekivanja. Krajem prošle godine trend kretanja cena energenata i ključnih berzanskih sirovina menja smer, da bi u prvim mesecima ove godine poprimio snažan deflacioni predznak koji će cene vratiti ispod predkriznog nivoa - napominje Nikolić

On kaže da je strmoglavi pad cena energenata rezultat recesionih pritisaka, opada globalna industrijska proizvodnja i eksterna razmena, oštro je redukovan i realni promet u trgovini na malo, realne zarade...

- Međutim, inflaciona očekivanja su se nekako prilagodila i ovim nižim troškovima i dalje opstaju na visokom nivou. A upravo upravljanje očekivanjima igra ključnu ulogu u politici stabilizacije zbog kanala prenošenja ovih šokova na ukupnu inflaciju. Dugoročna inflaciona očekivanja su ključna posebno za agregatne rezultate i ekonomsku politiku kada odstupaju od paradigme racionalnih očekivanja sa punim informacijama - objašnjava on.

Pixabay

Porast evropskih cena i električne energije i prirodnog gasa, ističe Nikolić, bio je praćen povećanom zabrinutošću zbog neusklađenih dugoročnih inflatornih očekivanja.

- Upravo su ova dugoročna negativna očekivanja dobila zamah u 2022. godini, a njihov povišen nivo prenet je u ovu godinu. Povrh toga, pokazalo se da je inflacija prodrla dublje nego što su centralne banke percipirale kada su cene počele da rastu pre dve godine. Problem je i u tome što su preduzeća iskoristila retku priliku da povećaju svoje profitne marže - naglašava Nikolić.

Prema njegovim rečima, globalno posmatrano najkritičniji je sektor hrane.

- Tu zbog ograničene ponude, posebno u segmentu distribucije, pod izgovorom nekakvih uvećanih troškova poslovanja, cene pojedinih proizvoda i dalje rastu. Iz tog razloga inflacija u nekim evropskim zemaljama za sada ne pokazuje veliku razliku u odnosu na njen snažan odziv u prošloj godini - navodi Nikolić u najnovijem izdanju MAT-a.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi