Poskupljuje struja: Za koliko će nam stvarno biti veći računi
EPS-u je danas odobreno povećanje cene električne energije i iz Agencije za energetiku kažu da će to povećati račune u proseku za osam odsto. Međutim...
Na zahtev „Elektroprivrede Srbije“ Savet Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) je odobrio novo povećanje cene struje. Električna energija za građane poskupljuje od 1. maja, tako da će prvi uvećan račun građani platiti u junu.
A na uvećanom računu stajaće prosečnih 9,5 dinara za svaki utrošen kilovatčas, za razliku od prethodne cene od 8,8 dinara, koja je doneta pre samo četiri meseca i važila je od 1. januara ove godine.
I prethodno povećanje je bilo „za osam odsto“, dok je ono u septembru 2022. bilo za 6,5 odsto.
Međutim, to ne znači da će građani sada plaćati osam odsto (ili oko 250 dinara koliko su izračunali u Ministarstvu energetike), veći račun nego što su platili poslednji koji je stigao – onaj februarski. Toliko u procentima iznosi rast cene kilovatčasa „Elektroprivrede Srbije“, gde je nova cena 9,5 dinara (8,1 evrocenta).
Međutim, kako se ne zapravo ne plaća ova cena po kilovatčasu, bar ne kod onih koji imaju dvotarifno brojilo i plaćaju struju po zeleno-plavo-crvenoj tarifi, realna cena je procentualno manja ali u dinarima veća.
Pročitajte još:
Račun veći za oko 360 dinara
Naime, uz prosečnu potrošnju od 400 kilovatčasa, sa 75 odsto u višoj (dnevnoj) tarifi, i bez zalaženja u crvenu zonu, cena kilovata je u proseku oko 15 odsto manja od naznačene.
Na ovu računicu, naravno, ide pregršt taksi, akciza i na kraju PDV. Uz struju koju potroši, vlasnik (a u stvari formalno samo korisnik) brojila plati i „angažovanu obračunsku snagu“, naknadu za trošak garantovanog snabdevača, naknadu za unapređenje energetske efikasnosti i naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača struje. Na to sve se obračuna akciza od 7,5 odsto a potom na tu novu cifru i PDV od 20 odsto.
Međutim, i uz sve to račun će, verovatno na iznenađenje građana, porasti manje na najavljenih osam odsto. Računica 24sedam kaže da će potrošeni kilovat-čas struje u proseku da građanina košta više "samo“ sedam odsto.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Ako je mesečna potrošnja 400 kilovatčasova, to je poskupljenje od 363 dinara, pa će račun (bez TV takse) iznositi 5.603 umesto 5.240 dinara.
Naravno, sve ovo pod uslovom da do 1. maja maja ne dođe do nekog "usklađivanja“ i neke od pomenutih taksi na struju.
Srećom, ovoga puta neće se ponoviti decembar 2020. godine, kada su građani neprijatno iznenađeni povećanjem naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača. Ta naknada koji ide firmama koje proizvode “ekološku energiju“ a ne isplati im se da je prodaju građanima po cenama po kojima mora da prodaje EPS cenama - skočila je neverovatnih 370 odsto.
Vlada je u sredinom januara ove godine produžila važenje uredbe o toj naknadi ali nije menjala iznos, tako da naknada ostaje 0,8 dinara po utrošenom kilovatčasu.
Deluje beznačajno ali ona je na 400 kilovata prosečne potrošnje iz naše računice 320 dinara, a u sumi 3,7 miliona potrošača EPS-a daje 10 miliona evra – mesečno.
I dalje među najjeftinijima u Evropi
Realna cena kilovatačasa struje, kada se prosto izračuna kao količina novca koju dajete za broj kilovatčasova koje ste potrošili, trenutno je 11,6 dinara a biće od maja nešto malo manje od 12 dinara.
„A njihove plate...“ ovde ne važi
Omiljeni argument kod poređenje troškova u Srbiji i svetu „a njihove plate“ kod struje ne važi., Bar ako je verovati Evrostatu, jer on ima i poređenje prema paritetu kupovne moći (PPS). Na toj listi najskuplja je struja (prema platama) zapravo za Grke (0,38 PPS), pa Rumune (0,34) i Čehe (0,29) a najlakše s tim računima izlaze na kraj na Islandu (0,08 PPS), zatim u Finskoj i Srbiji (po 0,11). Prosek EU27 i evrozone je 0,20 PPS.
Ono u čemu u u pravu i u AERS-u i Ministarstvu energetike, je da će to i dalje biti među najmanjima a ko ne i najmanja cena struje u Evropi.
I to ne samo nominalno, zbog čega Međunarodni monetarni fond i Svetska banka i zahtevaju poskupljenje (radi stvaranja uslova za oporavak EPS-a), već i realno.
Prema poslednjim podacima Evrostata, doduše za prvu polovinu 2022. godine, najskuplji kilovatčas u Evropi plaćaju Grci, 31 evrocent a blizu su domaćinstva u Belgiji i Irskoj sa 27 evrocenti.
U Srbiji je cena, prema računici Evrostata bila tada šest centi, najniža u Evropi a blizu su bili Gruzijci (0,06 evra), Mađari i Bosanci (0,07). I sa povećanjem iz septembra (6,5 odsto), januara i sada maja (po osam), ne prelazi 7,5 centi.
Screenshoit: Eurostat
Na Balkanu cena ide od Makedonskih i Bugarskih devet centi, preko hrvatskih i slovenačkih 10 do rumunskih 18 centi po kilovatčasu.
Zanimljivo je da Rumuni plaćaju tek jedan cent manje od Nemaca a tri centa više nego Austrijanci.
Screenshot: Eurostat
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari