Hoće li se inflacija zadržati ispod 16 odsto?

Globalno pitanje "broj jedan“ za prošlu ali i za tekuću godinu, "da li je visoka inflacija prolazna ili će ostati“, dobilo je ovih dana novo "gorivo" za raspravu u Srbiji. Podaci zvanične statistike pokazali su ono što su ekonomski krugovi stidljivo najavljivali – da inflacija možda u decembru i nije dosegla vrhunac.

Januarskih 15,8 odsto prosečno viših cena nego što je to bilo godinu dana ranije (sa decembarskih i novembarskih 15,1) "naduvao“ je pre svega rast troškova stanovanja (voda, struja, gas, grejanje) od 3,5 odsto godišnje, zatim cigareta od 2,5 odsto (grupa alkoholna pića i duvan), i naposletku hrane od 1,6 odsto.

Povišena u prvom tromesečju

Rast u prve dve kategorije je bio očekivan, jer najavljeno je povećanje cene struje i gasa za građane oko desetak odsto, a tu je i redovno polugodišnje usklađivanje akcize za duvan sa nivoom u EU. To je istakla i Narodna banka Srbije, u poslednjem izveštaju i inflaciji, kada je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković najavila da će „prema februarskoj centralnoj projekciji inflacija ostati povišena u prvom tromesečju ove godine“.

Prema najavi NBS, inflacija će u Srbiji do kraja marta "ostati na približno dosadašnjem nivou“ od oko 15 do 16 odsto, a nakon marta očekuje se blago opadanje. Znatniji pad očekuje se u drugom polugodištu 2023. godine a povratak na ciljani nivo "zakazan“ je sredinom 2024. godine.

Međutim, i u Srbiji ekonomisti upozoravaju da inflacija možda neće biti tako kratkotrajna kako se najavljuje, niti da „mora“ da se njen pik zadrži na dosadašnjem nivou.

Stigao račun iz 2022.

Profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta kaže da Srbija sada, zapravo plaća cenu skrivenih većih troškova iz 2022. godine.

- Evropa i svet, gde se nisu kontrolisale cene, imali su veliku inflaciju prošle godine a kod nas je ona bila kontrolisana ograničavanjem cena. Sada kada neke cene moraju da se koriguju, pre svega struje, pojavljuju se ti skriveni troškovi. Prvi udar je januarski, sa novim cenama struje i gasa, ali nije i jedini. Kada se taj novi pritisak na sve ostale cene malo izduva sredinom godine, doći će drugo povećanje dogovoreno sa MMF-om, i time ćemo krajem godine polako doći na realniji nivo inflacije – kaže Arsić, inače i šef FREN-a (Fondacije za razvoje ekonomske nauke).

24sedam/Profimedia

Da cene struje i cigarete neće biti jedini mogući pritisak na inflaciju pokazuju i druge najave daljih mogućih poskupljenja, koja nisu dozvoljena 2022. godine. Na primer, aktuelna je vest da je Toplana (Energetika) iz Kragujevca uputila upravi tog grada zahtev za povećanje cene grejanja od 20 odsto. To bi prosečnom domaćinstvu uvećalo mesečni račun sa 4.200 na 5.200 dinara.

Zbog ovakvih, zasad „nevidljivih“ pritisaka ali i nekih pretpostavki pada inflacije u 2023. godini profesor Ekonomskog fakulteta u tom gradu, Veroljub Dugalić, kaže da su postulati kod zagovornika „brzog pada inflacije“ i kod nas i u svetu na staklenim nogama.

- Zaista ne znam na osnovu čega se prognozira kratkotrajna inflacija i vraćanje u željene okvire sredinom sledeće godine. Gotovo svi faktori koji su izazvali ovoliku inflaciju su i dalje tu i dok se to ne promeni, ostaće i visoke cene. Cene hrane su visoke i nadalje rastu, nafta je bila pala ali sada je prognoza da će rasti, a imamo rat u Ukrajini koji sigurno neće završiti ove godine. A onda mi na to to ovde dodamo lokalni optimizam. Očekujemo da će poljoprivredna godina da nam bude rodna a niti je bilo snega da pokrije pšenicu a vidite koliko je već sada nenormalno toplo da nova suša ne bi bila iznenađenje – kaže Dugalić.

Cene (gotovo uvek) mogu da rastu

Dugalić, sa iskustvom ministra finansija, bankara i dugogodišnjeg predsednika Udruženja banaka Srbije, kaže da se tek ne treba oslanjati na to da „cene više ne mogu da rastu jer to nema ko da plati“.

- To je neozbiljno. Neće ljudi kupovati parfeme i automobile ali hranu moraju da plate koliko god košta jer od toga se kao poslednjeg odustaje. Kada trošak proizvodnje poraste, on ceo ili njegov dobar deo mora se preliti na krajnju cenu za kupca – napominje Dugalić.

Inflacije koja ostaje dugo sa nama i to na visokom nivou pribojavaju se i u svetu. Zbog toga i u SAD, zemlji gde se monetarnom politikom najdirektnije utiče na tržište, Federalne rezerve ne najavljuju prestanka dizanja referentne kamatne stope. Za prethodnih 11 meseci kamata je podignuta sa gotovo nule na 4,5 odsto a tu neće stati. Prognoze su da će do do sredine godine dostići možda i 5,5 odsto, a iznad pet odsto nisu bile od „davne“ 2007. godine (pred globalnu finansijsku krizu).

24sedam/Profimedia

Pritom inflacija u SAD opada i u januaru je bila 6,4 odsto, prilično manje od 9,1 odsto koliko je bila na vrhuncu u junu 2022. godine i za mrvicu manje nego u decembru (6,5).

Slična je situacija i u EU, gde se u evrozoni Evropska centralna banka drži, kako je to rečeno nakon poslednje senice Upravnog odbora početkom meseca, „na kursu značajnog podizanja kamatne stope jednakom dinamikom“.

A taj ritam podizanja, u poslednje vreme 50 baznih poena, je dogurao referentne kamatne stope ECB (od koje zavise krediti u evrima) na 2,5 – 3,25 odsto. S najavom novog poluprocentnog povećanja u martu, iako je inflacija u januaru procenjena na 8,4 odsto, u decembru je bila 9,2 a u oktobru rekordnih 10,6.

Međutim i ovde „sreću kvari“ to što je bazna (kor) inflacija i dalje visoka, pogotovo kod usluga. U SAD je to kod usluga šest odsto rasta, a u evrozoni visokih 4,2 odsto.

U Srbiji je ona velika, više od 10 odsto krajem poslednjeg kvartala, iako je tokom prošle godine prosečno bila oko sedam odsto.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi