Štedišama možda garancija i za 100.000 evra, a banke možda nikad više u stečaj (VIDEO)

Štediše i male i srednje firme u Srbiji ne treba da brinu o svom novcu u banci jer je Fond za osiguranje depozita trenutno na najvišem nivou kapitalizovanosti od kako postoji, kažu za 24sedam u Agenciji za osiguranje depozita (AOD).

- Ovako visoki novo do sada nismo imali, na 65 odsto smo krajnje ciljanog iznosa, i to je posledica redovnih uplata premije banaka kao i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. U Fondu nema pozajmljenog novca, sve je samo od prikupljenih premija i prinosa na deo novca koji je uložen u državne hartije – kaže za 24sedam Nebojša Anđelković, predsednik Odbora direktora AOD.

Sa ovolikom kapitalizacijom Fond, odnosno AOD, može da pokrije sve osigurane iznose do garantovanih 50.000 evra po računu bilo koje od 12 nesistemskih banaka u Srbiji, kao i finansiranje restrukturisanja neke od 21 banke u Srbiji , sistemske ili nesistemske, u maksimalnom iznosu utvrđenim Zakonom o bankama.

Garancija i za 100.000 evra

Država garantuje deponentima banaka u Srbiji, građanima-štedišama, preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, da po svakom računu u banci mogu da dobiju vrednost do 50.000 evra u slučaju nesolventnosti i stečaja banke, ili kako bi se narodski reklo, kada „banka pukne“.

U Agenciji za osiguranje depozita ne samo da sada imaju pokriće za tih 50.000 evra, već razmišljaju o tome da se taj iznos udvostruči, i da se garancija isplate poveća na 100.000 evra po računu.

24sedam/Nenad Vujanović

- Mislimo da je to ostvarivo u narednom periodu. Na prvi pogled deluje kao da je potrebno dvostruko više novca za obezbeđenje tolike sume ali to nije tako. Broj depozita koji bi bili osigurani nije dvostruko veći nego dosadašnjih, tako da opterećenje za banke ne bi bilo veliko – smatra Anđelković.

Plaćanje prema riziku

Ovo što bi moglo da bude drugačije, i „skuplje“ za neke banke, je promena koja se diktira iz bankarskog sektora Evrope.

- Trenutno sve banke u Srbiji u Fond za osiguranje depozita uplaćuju jednak procenat, 0,15 odsto od visine depozita koje treba osigurati u svakoj posebnoj banci. Promenom propisa, od kraja ove godine  banke više ne bi plaćale jednako, već bi veći iznos plaćale one koje se svrstaju u banke sa rizičnijim poslovanjem. Ta „rizičnost“, koja može da zavisi i od oblasti u kojoj radi banka, naravno ne bi bila javni podatak da se ne bi stvarala pogrešna slika u javnosti, ali bi sve bilo transparentno u sistemu koji, naposletku, kontroliše Narodna banka Srbije – objašnjava Anđelković.

Možda više neće ni biti stečajeva banaka

Nivo kapitalizacije od 65 odsto plata nije mala stvar, kažu u AOD, pogotovo kada se zna da je 2014. godine taj fond bio praktično na nuli, nakon isplate osiguranih depozita bankama koje su tada otišle u stečaj. Ispunjenjem na 100 odsto plana, obezbedilo bi se da budu pokriveni svi garantovani iznosi depozita u svim bankama u zemlji.

Tanjug/Tanja Valić

Međutim, već sada je nivo dovoljan jer, kaže prvi čovek Odbora direktora AOD, pitanje je da li ćemo uopšte imati neki novi stečaj banke.

- Sada je zakon omogućio da se pre potencijalnog uvođenja stečaja pokuša sa restrukturiranjem banke, novcem akcionara a i Agencija ima mogućnost da pomogne. Trenutno imamo novca za pomoć bilo kojoj banci. Zbog te mogućnosti revitalizacije, sada biti mnogo teže da se dogodi da neka banka mora da ide u stečaj – zaključuje Nebojša Anđelković.

Pohvale iz sveta

Rekordna kapitalizovanost Fonda za osiguranje depozita nije jedino čime Agencija može da se pohvali nakon uspešne 2022. godine

U nekoliko poslednjih godina AOD je „zatvorio“ veliki broj slučajeva stečaja nad finansijskim institucijama (bankama, lizing kućama, štedionicama, osiguranjima…) a za ovu godinu planirali su i okončanje stečajeva famozne „četiri velike banke“ koji opterećuju finansijski i ekonomski sistem već dvadeset godina.

Uz to Agencija je prošle godine prebacila plan realizacije za 75 odsto. Prema preliminarnim procenama, imaće dobit od svoje poslovne delatnosti u 2022. godini 5,8 milijardi dinara, što je dva puta više nego i u jednoj godini od osnivanja.

Veliku uspeh je postignut i u sprovođenju smanjenja obima tzv. loših kredita (NPL), odnosno teško naplativih, pa je sa zarobljene vrednosti od 6,5 milijardi evra sada to spušteno na 2,6 milijarde.

Zbog sve ovoga, a posebno NPL-ova, dobili su i pohvale iz MMF-a, Svetske banke i EU.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi