Zlato gubi vrednost, ali ga Srbi i dalje kupuju
Vrednost zlata ovih dana klizi ka najnižem nivou od 2020. godine, ali to ne sprečava mnoge svetu, ali i u Srbiji, da nastave da čvrstu valutu zamenjuju za još čvršće poluge
Zlato, ta „sigurna luka“ u vreme nevolja je ponovo na nizbrdici a da o kraju aktuelne svetske ekonomske krize nema ni naznaka. Ali, čak i u ovakvoj konstelaciji odnosa, investitora u zlato ne manjka. Bar ne onih „na malo“, i to i u Evropi i u Srbiji.
Padu cene doprineo je jak dolar ali i bežanija investitora iz fondova koji su imaju imovinu u zlatu, pa se danas unca zlata kotira oko 1.630 dolara.
Vrednosti zlata ne doprinosi ni to što su prinosi na 10-godišnje obveznice Trezora SAD prvi put od 2008. godine veći od 4,25 odsto, pošto su trgovci počeli da daju cene po višoj kamatnoj stopi Feda.
No, ljudi sa parama su veoma usplahireni. Početkom meseca u Velikoj Britaniji kupovina se toliko povećala da su dileri ostali bez zlata. Kao u martu i aprilu u Srbiji.
Pročitajte još:
- Stalno ostajem i bez novčića i bez poluga – rekao je za „Blumberg“ Eš Kundra, diler zlata u „J. Blandel end sons“ , dok se u brokerskoj kući "Buljonvolt" (BullionVault) u jednoj nedelji registrovali duplo više računa za kupovinu medaljone nego što je uobičajena stopa.
Interesovanje za zlato ne popušta ni u Srbiji.
Zlato - investicija za iskusne
- Situacija je normalizovana u odnosu na onu s proleća, kada smo imali i liste čekanja za kupovinu investicionog zlata ali je potražnja i dalje dosta visoka. Pošto pada cena sada, nema više onih paničnih kupaca iz marta kada je kupovina naglo porasla, nego u zlato ulažu oni iskusniji i finansijski malo edukovaniji investitori - kažu za 24sedam iz „Zlatare Gold“, regionalnog brokera specijalizovanog za trgovinu investicionim zlatom.
Što se tiče snabdevenosti srpskog tržišta polugicama zlata male gramaže (od jednog do deset grama) i posebnim medaljonima, u zlatari kažu da u principu svega ima a i kada ponestane određenog artikla na lageru, može s nabaviti za nekoliko dana.
- Pošto je u pitanju berzanska roba, može se uraditi i rezervacija. Ako se rezerviše količina i cena, plaćanje mora da se obavi do kraja radnog dana po predračunu koji se zaključi odmah. Ukoliko se rezerviše samo količina, plaća se kada se zlato preuzima po tada važećoj ceni – objašnjavaju proceduru u kupovini zlata.
Cena zlatnih poluga u Srbiji generalno prati cenu na svetskoj berzi, ali nisu svi artikli pojeftinili u odnosu na proleće.
Screenshot:goldprice.org
Danas se zlatna poluga, tačnije listić od jednog grama može kupiti za 9.000 dinara (trenutno oko 77 evra) a onaj od pet grama za 39.000 dinara (332 evra). Evidentno je da i ovde veća količina pri kupovini daje povoljniju cenu. Tako je i kod prodaje, jer gram se može prodati po 8.800 dinara a pet grama za 38.000.
Gubitak pri transakciji bar 2,5 odsto
Kod kupovine fizičkog investicionog zlata treba imati u vidu da se na „zatvaranju transakcije“, odnosno kupoprodaji gubi deo nezavisno od toga da li cena zlata raste ili pada. Ta „kursna“ razlika između cene po kojoj ćete kupiti zlato i one po kojoj ćete prodati je nekoliko procenata, a u Srbiji ima trgovac koji kažu da garantuju da će ona uvek biti 2,5 odsto. Ali ponegde je zlato moguće prodati, kada se za to ukaže potreba, samo onom dileru koji vam ga je i prodao, što onda ipak bitno ograničava ovu inače visokolikvidnu „valutu“. Osim ako ne mislite da je iznosite preko granice.
Medaljon „Franz Jozef“ jednostruki (3,49 grama čistoće 98,6 odsto) košta 25.500 dinara, tj. oko 217 evra a onaj četvorostruki (13,96 grama) 107.000, tj. oko 912 evra.
U aprilu, kada se na zlato čekalo, gram zlata je bio 9.500 dinara a polugica od pet grama 40.000 dinara. Medaljonu je cena ostala ista za mali, dok je za veliki tada bila 102.000 dinara.
Cene su „na malo“ pale za polugice, od 5,3 do 9,75 odsto dok su za medaljone čak i porasle za 4,9 odsto.
U istom periodu cena zlata u svetu je skliznula na spot tržištu sa oko 62 dolara na 52 po gramu (pad od 16,1 odsto), odnosno sa 56,5 evra na 53,5 evra (pad od 5,3 odsto). Razlika u procentima pada u različitim valutama je prilična, pa i na to treba računati kada se zlatom čuva imovina.
Naravno, svi ovi procenti zasebno ne bi imali mnogo smisla da se ne uporede sa onim koji tišti sve nas – inflacijom.
Screenshot: Tradingview.com
U matičnoj zemlji dolara, SAD, ona je u septembru bila 8,2 odsto godišnje, u pomenutoj Britaniji 8,8 odsto (uz pad funte od 18 odsto u odnosu na dolar).
U Srbiji su potrošačke cene skočile 14 odsto u odnosu na prošli septembar, a dinar koji je više-manje fiksiran za evro, je izgubio 15 odsto. S takvom inflacijom, beg u zlato iz dinara se svakako isplatio.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari