Benzin i dizel u Srbiji ne moraju da poskupe: Koje su posledice novih akcija EU i OPEK+
Odluke Evropske Unije o sprovođenju naftnih sankcija Rusiji a OPEK+ o velikom smanjenju proizvodnje uticaće na globalno naftno tržište ali mnogo manje na tržište goriva u Srbiji, smatraju stručnjaci
Geopolitika i naftni karteli kao da su se urotili protiv toga da se obični ljudi ne voze na jeftino gorivo, kao i da inflacija nastavlja da gori po svetu. Iz različitih razloga ali i sa različitom namerom Evropska Unija i članice naftnog kartela OPEK+ su pogurali berzansku cenu sirove nafte uzbrdo.
Međutim, iako će to svakako uticati globalno na veće cene na benzinskim pumpama, to ne mora da znači i da se građani i firme po Srbiji moraju da spreme na veće cene ovdašnjeg benzina i dizela.
Simultano ka poskupljenju
Evropska Unija je potvrdila dogovor iz juna i najavila da od 1. decembra neće biti moguće uvesti u EU rusku naftu brodovima. Od te zabrane izuzeta je Bugarska, čija najveća rafinerija je u vlasništvu ruskog „Lukoila“ a od opšte zabrane još pet zemalja koje naftu dobijaju kroz naftovod „Družba“. Od tih pet tako će se na nedefinisan period ruskom naftom snabdevati Mađarska, Slovačka i Češka, dok su Poljska i Nemačka (do kojih takođe stiže naftovod), rekli da više neće kupovati rusku naftu.
S druge strane, članice organizacije zemalja izvoznica nafte, OPEK+, u Beču su se dogovorile da je nafta suviše jeftina i da cena ne bi trebalo da padne ispod 90 dolara za barel. Zbog toga su odlučile da dnevnu proizvodnju smanje za ogromnih dva miliona barela, kako tržište na kojem pada tražnja ne bi bilo „potopljeno“ crnim zlatom.
Pročitajte još:
Ove dve akcije pogurale su cenu nafte na berzama pa je brent poslednjih desetak dana, kada je već bilo izvesno kakve će odluke biti, skočio za desetak dolara - sa 84 dolara za barel na današnjih 93,5.
Barel će biti do 100 dolara
Investiciona banka "Morgan Stenli" je danas zbog odluke OPEK+ podigla prognozu cene nafte za prvi kvartal 2023. sa ranije procenjenih 95, na 100 dolara po barelu. I u holandskoj ING banci smatraju da će zbog smanjenje ponude od oko 1,1 miliona barela dnevno cena nafte za celu 2023. biti od 97 do 100 dolara po barelu.
- Relevantne institucije u svetu u ovom trenutku procenjuju da bi nafta trebalo da ove godine bude oko 90 dolara a da do kraja sledeće padne na nivo od 85 dolara za barel.
Uz sve to ni dolar ne odustaje od svog rasta, pa se tvrdoglavo drži na vrednosti iznad jednog evra, nastavljajući uspon koji je počeo u januaru 2021. godine.
Šta će sada Srbija?
„Fiksirana“ OPEK-ova donja cena barela od 90 dolara i manje ruske nafte u Evropi svakako će dovesti do veće cene na tržištu benzina i dizela. Tim pre što od februara u EU neće moći da se kupuju ni ruski derivati (dizel) a ne samo sirova nafta. Ali, to ne mora ništa da znači da tržište Srbije, kažu stručnjaci, kao ni to što ruska nafta više neće moći da ide od Omišlja do Pančeva hrvatskim naftovodom Janaf.
Screenshot: Bloomberg
- Treba da bude jasno da gorivo u Srbiji ni zbog jednog od ova dva razloga ne mora da poskupi. Za odluku EU se znalo od juna i NIS se spremio da nadoknadi tih 15 odsto našeg uvoza koji je tako dolazio iz Rusije. Kroz naftovod može bilo koja druga nafta sa tržišta. A ni cena koju „drži“ OPEK ne utiče na naše cene jer nama se cena dizela i benzina ionako određuje prema cenama derivata na Mediteranu a ne ceni sirove nafte na berzi. Naravno, to što derivati ne moraju da poskupe ne znači ni da neće – objašnjava za 24sedam ekspert za energetiku i profesor na FEFA, Goran Radosavljević.
Radosavljević podseća da je NIS pod finansijskim sankcijama od 2014. godine, kada je odlučeno da se parama firmi iz EU (a tu spada i kandidat za članstvo Srbija) ne može kupovati ruska roba.
Više nafte iz Iraka i Kazahstana
Ministarka energetike Zorana Mihajlović kaže da su zemlja i NIS spremni za energetske posledice novih sankcija EU prema Rusiji
Prema podacima zvanične statistike uvoz nafte iz Rusije je spao sa 1,36 miliona tona 2019. (56,3 odsto ukupnog uvoza) na 570.000 tona 2021. godine (22,05 odsto), dok je porastao iz Iraka sa milion tona (44 odsto) na 1,54 miliona (oko 60 odsto). U međuvremenu su se kao zemlje iz koje mnogo uvozimo pojavili Kazahstan, sa 380.000 tona (oko 15 odsto), i Norveška (3,42 odsto). Statistika o uvoz ne beleži naftu sa koncesija u Angoli (1985-2025) a više od 20 odsto nafte se dobija sa naftnih polja u Srbiji.
Zbog toga je kompanija morala da se preorijentiše na naftu iz drugih izvora i da je kupuje na tržištu, kao i svi ostali. Zbog toga je učešće ruske nafte spalo na prosečnih 15 odsto kupovine.
- Kako se NIS snašao za tih 85 odsto tako će sada i za preostalih 15. Plaćaće nešto skuplje jer neće više moći da koristi priliku što je zbog sankcija Rusima oborena cena ali će nafte biti. Zbog toga će zarada biti manja ali ostaje dosta do cene goriva koja se kod nas ne formira prema berzi nafte niti prema ceni proizvodnje derivata nego formuli u kojoj imamo prosečnu berzansku cenu derivata za Mediteran, vrednost dolara i nekakav „korektivni faktor“. Naravno, za poskupljenje se uvek može naći neki svetski razlog, poput cene nafte, a i treba imati u vidu da akciza na gorivo nije još vraćena na puni iznos – napominje Radosavljević.
Da će nafte biti i da odluka EU da Srbija zasad ne dobije izuzeće, kao Bugarska i pet članica vezanih na „Družbu“, ma kako bila nefer, kaže i Jelica Putniković, urednik specijalizovanog veb portala „Energija Balkana“-
- Nafte u ponudi globalno ima dovoljno i Srbija će moći da uvezi. Imamo i povećane rezerve ne samo sirove nafte, već i naftnih derivata, pa nam ne preti opasnost da nećemo imati goriva na pumpama. A i to što je OPEK najavio smanjenje plasmana samo znači da je ponuda veća od potražnje, tako da verujem da nafta neće poskupeti - ističe Putniković.
Ilustracija: 24sedam/GMŠ
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari