Neki Šveđani plaćaju samo elektronski: Da li je dobro da skroz zaboravimo na keš?
Tek svaki deseti Šveđanin je u poslednjoj kupovini koristio novčanice, pokazuje istraživanje centalne banke
Šveđani su poznati po tome da u svetu prednjače u uspostavlajnju „ekonomije bez keša“, ali poslednji podaci Riksbanke pokazuju da se u tome baš daleko odmaklo. Zemlja priprema i elektornsku valutu, e-krunu ali postavlja se pitanje da li je svo to „keš-fri“ okruženje baš savršeno?
Srbi još nemaju tih “problema”
Za razliku od Švedske, internet i mobilna plaćanja u Srbiji su tek u povoju, iako je rast ove godine dramatičan. Drugi kvartal ove godine je završio sa 1,9 miliona korisnika usluga mobilnog plaćanja u Srbiji. Rast od 21 odsto je više nego respektabilan, ali još je veći rast plaćanja koje su oni obavili, čak 52 odsto.
Samo devet odsto Šveđana koristilo je gotovinu prilikom poslednje kupovine, utvrdila je tamonja centralna banka. Zaključak je da je pandemija korona virusa ubrzala oonako brz švedski prelaza na kartično i digitalno plaćanje.
Upotreba gotovine u Švedskoj opada već godinama i centralna banka predviđa da bi za 10 do 20 godina kovanice i novčanice mogle potpuno da iščeznu iz upotrebe. U poslednjih deset godina, udeo građana koji su u poslednjoj kupovini koristili keš pao je sa 39 na samo devet odsto, pokazalo je novo istraživanje Riksbanke.
Stefan Ingves, dugogodišnji guverner Riksbanke, ranije je izjavio da „neki mladi Šveđani više nemaju ni ideju kako pravi novac izgleda“
Šveđani sada uglavnom elektronski plaćaju, ili sada već „staromodnim“ bankovnim karticama ili savrmenim aplikacijama za interent i mobilno plaćanje, poput „Sviša“ (Swish).
Profimedia
U poslednjih 30 dana više od 90 odsto Šveđana koristilo je u kupovini debitnu karticu, a 75 odsto njih koristilo je „Sviš“. Samo 50 procenata je u rukama imalo novčanice.
U vreme pandemije, kartice i plaćanje mobilnim preko „Sviša“ su počeli „da primaju“ i javni toaleti, čak i prosjaci na ulici.
Ali, Šveđani na ovome ne žele da stanu.
– Da bismo se pripremili za budućnost u kojoj će sve manje ljudi plaćati gotovinom. Čak su i stariji građani u pandemiji počeli da koriste „Sviš“. Riksbank zbog toga istražuje mogućnost izdavanja digitalne valute, takozvane e-krune – dodaju iz centralne banke.
A ako se nešto pokvari?
Međutim, ma koliko nova tehnolgoija donosi ubrzanje i komfor kod plaćanja, njena uopotreba nije bez mana, upozoravaju stručnjaci.
Pročitajte još:
Dobra vest: „Infostan“ omogućio dodatni popust na elektronsko plaćanje računa
Gotov novac, iako generalno lakši za falsifikovanje ili manipulisanje na crnom tržištu, ima i svoje važne prednosti u odnosu na digitalni novac. Ne oslanja se na struju, ni na složenu infrastrukturu, te u Riksbanci zaključuju da svakako mora ostati kao rezerva.
Ozbiljniji pad sistema, bili zbog nestanka struje usled energetske havarije, ili sajber napada, napavio bi ogromnu štetu.
Toga su svesni i u centralnoj banci.
– Ako svetla nestane, moramo imati dovoljno fizičkog novca u zemlji, skrivenog duboko u šumi, kako bi se vratili na njegovo korišćenje ako isksnu ozbiljni priblemi – rekao je Ingves.
A trentno Šveđani imaju keša u opticaju u iznosi manjem od jednog procenta BDP-a. To je mnogo manje noeg što je to slučaju u SAD ( odam odsto) ili EU (više od deset odsto).
To preispituje i ulogu centarlne banke u celoj „digitalnoj“ priči. Pored toga što mora da se prilagodi vremenu, pa se razmišlja o svojoj e-valuti, Riksbanka razmatra i kako da natera banke i kompanije da ipak sačuvaju mimimum kapaciteta za keš poslovanje, zlu netrebalo.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari