Najmlađa milijarderka proglašena krivom: Kako je Elizabet Holms prevarila svet?

Amerikanka Elizabet Holms (37) se 2014. godine, tada sa 30 godina, popela na vrh sveta. U to vreme su je čak prozvali "novim Stiv Džobsom".

"Elizabet Holms svoje bogatstvo nije stekla na berzi, nije vlasnica uspešne IT kompanije, niti se bavi šou-biznisom. Ona je naučnica odlučna u tome da napravi revoluciju u medicini“, tako su je pre osam godina opisivali vodeći poslovni časopisi, uključujući i "Forbs“.

Nakon nekoliko godina sve je izgledalo drugačije...

Prve sumnje u prevaru krenule su još 2016. godine, a Holmsova je kasnije i osumnjičena za prevaru. Sudilo joj se zbog devet optužbi vezanih za prevaru, a protiv nje su podignute i dve optužbe za zaveru radi počinjene prevare.

Danas joj preti kazna od 20 godina zatvora i novčana kazna od 250.000 dolara, plus odšteta za svaku tačku prevare.

Kako je sve počelo?

Elizabet je rođena u Hjustonu i još kao dete maštala je o tome da postane doktorka, ali kako se bojala krvi, okrenula se hemiji. Upisala je Stanford, ali ga je već sa 19 godina napustila jer je smatrala da novac za školarinu može pametnije da uloži u medicinska istraživanja.

"Želim da stvorim jednu sasvim novu tehnologiju koja će moći da pomogne čovečanstvu u celosti, bez obzira na to gde ko živi i na rasne razlike“, rekla je jednom prilikom.

Ona je tvrdila da se može uraditi na stotine testova sa samo jednom kapi krvi, mnogo brže nego što se pre radilo s punim epruvetama, i mnogo jeftinije.

AP/Nic Coury

Već 2014. godine, Elizabet Holms je imala 18 patenata po SAD-u, 66 izvan SAD-a i bila je potpisana na još stotinak drugih patenata. Te godine "Forbs“ ju je smestio na 110. mesto svoje liste 400 najbogatijih i te je godine njeno bogatstvo procenjeno na čak 4,7 milijardi dolara.

"Fasada bez pravog pokrića"

Iako su je mnogi hvalili i pisali o njenom uspehu, nisu svi bili ubeđeni da je zaista toliko genijalna. Tako je već 2015. profesor medicine sa Stanforda Džon Ionidis objavio u naučnom časopisu "Journal of American Medical Association" da je uspeh njene kompanije "Teranos" plod isključivo agresivne PR taktike. U isto vreme, članak o njoj napisao nagrađivani istraživački novinar Džon Keriroj u "Wall Street Journalu" i tada klupko počinje da se odmotava...

Keriroj je tvrdio da je uspeh njene firme puka brižno građena fasada bez pravog pokrića. Jedan od najpoznatijih testova njene firme, "Edison", do tada je potvrđen kao učinkovit samo za utvrđivanje prisutnosti herpesa, dok se za još 120 drugih terapeutskih primena čekala potvrda FDA.

Elizabet Holms je u suštini, navodno, osmislila novu tehniku vađenja i analize krvi pomoću koje će svako moći da "ušeta“ u apoteku gde će mu bezbolno uzeti kap krvi iz prsta i potom je testirati novim metodama koje razvija njena medicinska laboratorija „Teranos“. Rezultati su poznati već za četiri sata.

Novom tehnikom vađenja i analize krvi, Elizabet Holms je napravila revoluciju u medicini i stekla ogromno bogatstvo. U kratkom vremenu, njen firma dostigla je vrednost od čak devet milijardi dolara, a ona sama je postala sa 3,6 milijardi najmlađa milijarderka na svetu koja je izgradila sopstveno poslovno carstvo.

Vrtoglavi pad akcija firme

Međutim, u 2016. su Agencija za nadzor poslovanja u SAD-u, FDA i Medicare započeli istragu zbog sumnje u nezakonito poslovanje. Istraga je pokrenuta jer se pokazalo da su na pripremi testa "Edison" radile nekvalifikovane osobe, kao i da test uopšte nije tako pouzdan kako se smatralo i kako je Holmsova to predstavljala. Tada su deonice njen firme strmoglavo pale, a testiranja su privremeno prekinuta.

AP/Nic Coury

Predstava o vrtoglavom uspehu Elizabet Holms preko noći se promenila i u medijima. U Forbsovom izveštaju iz juna 2016. objavljen je podatak da je većinska vlasnica kompanije "Teranos", "koja je specijalizovana na području novih medicinskih tehnologija“, Elizabet Holms, od bogatstva od 4,5 milijardi dolara uspela da postane švorc.

U martu 2016. predloženo je da se Holmsovoj zabrani poslovanje u medicinskoj industriji na period od dve godine, a akcije firme su vrtoglavo pale na berzi. Portparolka "Teranosa", Bruk Bjukenan, je tada izjavila da Forbsov izveštaj ne treba shvatiti ozbiljno, pošto su čelnici kompanije odbili da podele informacije s njima o pravom stanju stvari u kompaniji.

Greške u hodu ili svesna prevara investitora

U međuvremenu, Holmsovoj se sudilo zbog devet optužbi za prevaru i protiv nje su podignute dve optužbe za zaveru radi počinjene prevare. Ona se juče, 3. januara 2022. godine, našla pred porotom suda u San Hozeu u Kaliforniji koja ju je proglasila krivom za prevaru.

Porotnici su imali zadatak, kako prenosi CNN, da utvrde da li je Holmsova bila dobronamerni osnivač firme koji je pravio greške dok je gradio svoj startap, kako je tvrdila njena odbrana, ili je namerno prevarila investitore i pacijente kako bi pomogla sebi i svojoj kompaniji da uspeju, kako su tvrdili federalni tužioci.

AP/Nic Coury

Kako je juče saopšteno, Elizabet Holms je proglašena krivom po tri tačke optužnice za tzv. "wire fraud“, i po jednoj tački za zaveru radi prevare investitora. Prema američkim zakonima, "wire fraud“ podrazumeva vrstu prevare koja uključuje korišćenje nekog oblika telekomunikacija ili interneta. To može uključivati, između ostalog, telefonski poziv, faks, e-poštu, tekstualnu poruku ili poruke na društvenim mrežama. Takva, elektronska, prevara je kažnjiva zatvorom i/ili novčanom kaznom.

Prema Priručniku za krivične resurse Ministarstva pravde SAD, elektronska prevara znači "da je okrivljeni dobrovoljno i namerno smislio ili učestvovao u šemi za prevaru drugog lica za novac“, zatim da je "okrivljeni to učinio sa umišljajem na prevaru“, "da je bilo razumno predvidljivo da će se koristiti međudržavne žičane komunikacije“, kao i da su se one "zapravo koristile“.

Elizabet Holms je oslobođena po četiri tačke optužnice, a za tri porota nije mogla da se odluči.

Tek sledi izricanje presude

Novo ročište, prema navodima američkih medija, očekuje se već sledeće nedelje. Na njemu bi trebalo da se sazna kada će joj biti izrečena presuda. Preti joj kazna od 20 godina zatvora i novčana kazna od 250.000 dolara, plus odšteta za svaku tačku prevare.

Tužioci su tvrdili da je Elizabet Holms svesno lagala o tehnologiji za koju je tvrdila da može da otkrije bolest sa nekoliko kapi krvi. Pored Elizabet, optužen je i bivši glavni operativac firme, Rameš Balvani, s kojim je bila u intimnoj vezi dok su radili zajedno. Oni su optuženi da su se uključili u višemilionsku šemu za prevaru ulagača od 2010. do 2015. godine, kao i u šemu prevare lekara i pacijenata koji su platili za usluge testiranja krvi od 2013. do 2016. godine.

Ona se izjasnila da nije kriva ni po jednoj tački optužbe.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi