Zver od 770.000€, a vadi – krompir, pa kome se to isplati? (FOTO/VIDEO)

Krompir za neke ili u nekim situacijama znači „nula“ ili ništa ali ima, srećom, i u Srbiji onih koji od njega mogu da naprave „mnogo nula“, pokazano je na 92. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

Tamo je najskupoceniji eksponat na Sajmu, nemački kombajn za krompir „grime vartiron 470“, prodat već prvog dana ove ugledne manifestacije, što podseća na ono što viđamo na Sajmu automobila u Beogradu, gde se ono najskuplje proda prvo.

Kome se isplati da da toliko novca za „neku“ mašinu koja vadi krompir, i zašto ona košta 770.000 evra (i to bez PDV-a), 24sedam se raspitao kod prodavca, beogradske ITN Grupe.

– Nismo iznenađeni prodajom ove mašine, jer kupac već ima nekoliko naših mašina a naručio je i jednu koja će stići posle ove. A ova, ma koliko skupa bila, vrlo vraća vrlo brzo novac jer redukuje potrebu za ljudskom radnom snagom, rad je brži a krompir uđe zdrav u magazine, kako bi mogao da se čuva 7 do 8 meseci – kaže nam Slaven Soldo, izvršni direktor ITN Grupe.

Da bi se ovakva „zver“ isplatila na polju, potrebno je obrađivati barem 200 do 250 hektara pod krompirom a ona se može računati na profit jer ne samo da mašina radi brže, ona radi i bolje.

– Pre prodaje mašine imali smo test sa elektronskim krompirom, koji je ubačen u red koji kombajn kupio, i mereni su svi udarce koje krompir trpi, od pik-apa do bunkera. Kada smo taj test položili, prodaja je bila rutina – objašnjava Soldo.

Ne samo da su prošli, već su dobili posao i za sledeću.

– Konkretno, ova mašina je samo za krompir, ali prijatelj naše kuće, gospodin Đuričkov (Pera Đuričkov, Gazdinstvo Đuričkov iz Debeljače), je kupio identično ovu mašinu, koja će mu doći krajem godine, i ta krompira će biti modifikovana zajedno sa nemačkim inženjerima, njegovim iskustvom i znanjem, i nekim našim saznanjima, tako da će moći da radi i šargarepu, i luk. On je napravio u dogovor sa Nemcima modifikaciju koja će mu omogućiti da i u najtežim uslovima vadi tu šargarepu koja mu je vrlo često ostala na njivi – napominje naš sagovornik.

Tehnika narodu, a od države...

Kupovina ovakvih mašina i u Srbiji dokaz je da, ističe Slaven Soldo, da kako godine odmiču ljudi prepoznaju interes.

– Nažalost, ljudsku snagu je jako teško naći, mašine je menjaju ali ni ti nije jednostavno jer mora da postoja dobro tehničko znanje, dobro agronomsko znanje, da bi se odabrala prava mašina. Ovaj kombajn ima u sebe najmanje 150 tehničkih detalja koje treba dobro uskladiti – objašnjava Soldo.

Zbog toga ITN Agritech ima praksu da ljudi koji kupuju ovake mašine idu na polje zajedno sa njihovim serviserima, da im se pruža obuka o osnovnom održavanju, a vrlo često i kolege iz Nemačke prave „ture po Evropi“, i kod klijenata zajedno sa lokalnim distributerom rade još neka dodatna podešavanja.

Tehnika je tu, ima i znanja, ali da bi se Srbija približila najboljim evropskim poljoprivrednim proizvođačima i izvoznicima, potrebno je još nešto.

 

- Bez pomaći države i nekih još drugih segmenata, bez dubljeg uplitanja struke u celu priču, jako je teško. Sigurno nisam prvi koji će reći da država može mnogo da radi na tome, na edukaciji, pre svega ljudi koji zaposle u agencije koja daje subvencije. Nažalost, nama je mnogo fondova i novca propalo jer nismo imalo adekvatne ljude koji su trebali da podrže implementaciju tih programa. Ja često poredim Holandiju, koja je veličine Vojvodine a gde su oni što se tiče izvoza povrća. Po meni, povrće je budućnost Srbije. Ne traži ogromne površine, mnogo je intenzivnija proizvodnja, prinosi mogu da budu veliki... Samo da se primenjuju neke norme koje su primenile kolege iz Evrope, ne treba tu mnogo izmišljati – zaključuje Slaven Soldo iz ITN Agritech.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi