Borba za zlatne oranice: Što ne prolazi na sudu, možda će lobiranjem

07.07.2021

07:31 >> 08:12

0

Novi vlasnici zemlje traže da Skupština Srbije presudi u slučajevima gde na sudu ne mogu da dobiju spornu zemlju koja je uzeta zadrugama

Borba za zlatne oranice: Što ne prolazi na sudu, možda će lobiranjem
Foto: Pixabay/ Pexels

U Srbiji se pred prvostepenim upravnim organima 50 lokalnih samouprava, kao i pred Ministarstvom finansija i Upravnim sudom, vodi više od 160 sporova za vraćanje 60.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Prema tumačenju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), sadašnje “vlasnike“, odnosno kupce te zemlje, zemljoradničke zadruge “sprečavaju da slobodno raspolažu imovinom koju su zakonito stekli“.

Zbog toga NALED rešenje vidi “u hitnom donošenju autentičnog tumačenja Narodne skupštine o spornom članu Zakona o zadrugama“, koje bi “obezbedilo ujednačenu institucionalnu i sudsku praksu i garantovalo vlasnicima nepovredivost prava na privatnu svojinu“.

Pročitajte još

Iz zadruga odgovaraju da ako je slučaj da su zemljište stekli zakonito, nema nikakvog problema da to dokažu i na sudu, te da nema potrebe da Skupština naknadno tumači zakone koje je donela.

“Problematičan“ član 95

Analiza NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije kaže da je “naročito problematičan“ član 95 Zakona koji, osim što postojećim zadrugama pruža mogućnost da povrate nekadašnju zadružnu imovinu na kojoj postoji pravo korišćenja, nudi i novoformiranim zadrugama mogućnost da u roku od dve godine od osnivanja pokrenu isti postupak uz jednostavan uslov: da su osnovane na istom području kao i nekadašnje zadruge čiju imovinu potražuju.

Država, nominalno, podržava zadruge

U poslednjih nekoliko godina primetan je novi zamah u srpskom zadrugarstvu. Samo u poslednje tri godine osnovano je 750 zadruga, mahom poljoprivrednih. Ministarstvo za regionalni razvoj je za revitalizaciju starih i osnivanje novih dalo milijardu dinara, prošle godine je u budžetu bilo još dodatnih 600 miliona dinara za zadruge, a za ovu je najavljeno 500 miliona. Kako će se, eventualno, Skupština Srbije postaviti prema zadrugama ostaje da se vidi.

– Kako se sporovi vode po članu 95 koji je ostao na snazi iz prethodnog Zakona o zadrugama, izmene tog zakona više nisu moguće. Zato NALED rešenje vidi u hitnom donošenju autentičnog tumačenja Narodne skupštine o spornom članu koje bi obezbedilo ujednačenu institucionalnu i sudsku praksu i garantovalo vlasnicima nepovredivost prava na privatnu svojinu. S tim u vezi, smatramo da član 95 treba razumeti tako da se zahtev za povraćaj može usvojiti samo ako zadruga dokaže da je traženo zemljište zaista nekada bilo u njenom vlasništvu, kao i da je reč o imovini koja se nalazi u režimu društvene ili državne imovine, odnosno koja je na drugo pravno lice preneta bez naknade – kaže Jovan Purar, predsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a, ujedno i direktor društva “MK grupa“, jednog od najvećih zemljoposednika u Srbiji.

Prema podacima poljoprivrednog portala Agrosmart, “MK grupa“ Miodraga Kostića u Srbiji gazduje na 15.000 hektara, a vlasnik je oko 12.000 hektara. Do pre nekoliko godina imali su i čitavih 30.000 hektara.

– Prvo, radi se o članu starog zakona po kome su ljudi pokrenuli procese. Drugo, svako ko ima dokaz da je legalno kupio zemlju, trebao bi da to lako dokaže na sudu. Ovde je u pitanju drugi problem, što se pokušava da se na imanjima koja su decenijama stvarali zadrugari stvore dve-tri latifundije i iz posla izbace mali posednici. Svi ti veliki igrači imaju i dobre advokate i moć, ali ni to uvek ne pomaže na sudu, gde prednost imaju legalni papiri. A u Vojvodini, recimo, imamo gruntovnice gde se tačno vidi ko je i kako u poslednjih 150 godina kupovao parcele. I pored toga, na primer, Zemljoradnička zadruga “Bečej“ 20 godina ne može na sudu da dođe do svoje zemlje – kaže za 24sedam Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

“Neko bi da naprečac okonča proces”

Mihailović smatra da je ovo pokušaj da se završi proces stvaranja nekoliko velikih zemljoposednika u Srbiji.

“Autentična tumačenja“ nisu prošla

Zbog oštrog protivljenja advokata i javnosti, i pretnji štrajkom advokata, iz skupštinske procedure su povučeni predlozi “autentičnih tumačenja“ zakona o obligacionim odnosima, finansijskim uslugama i zaštiti potrošača. Ova najava podigla je veliku prašinu tokom vikenda, zbog protesta javnosti protiv lobiranja banaka da se nađe način da se obustavi na hiljade sudskih postupaka zbog nelegalne naplate bankarskih troškova, a stvar je presekao predsednik Republike Aleksandar Vučić, koji je uputio inicijativu Skupštini da se ovi zakoni dodatno ne tumače.

– Za potrebe komasacije 2009-2010. godine je napravljena velika studija u kojoj je utvrđeno da zadružne zemlje ima 97.000 hektara. Danas je pod zadrugama 30.000 hektara, gde je nestao ostatak? Nećemo valjda imati samo velike zemljoposednike za koje ćemo kao najamna radna snaga svi raditi. Mislim da ima mesta i za velike i za male, samo da se nađe mera – nVODI Mihailović.

S prvim čovekom Zadružnog saveza Srbije, koji predstavlja između ostalog i 1.600 zemljoradničkih zadruga u Srbiji, slaže se i agroekonomista i dugogošnji visoki državni zvaničnik Milan Prostran.

– Ovo je problem koji je već dugo godina otvoren i sada neko pokušava da ga naprasno zatvori. Velike poljoprivredne površine su prodate tajkunima, ali ne direktno oranice nego preko privatizacije poljoprivrednih kombinata. A u tim kombinatima se zemlja našla preko raznih socijalističkih oblika udruživanja seljaka, nekad slobodnim, nekad prinudnim udruživanjem. Mnogi od njih još imaju tapije ne tu zemlju. Možda bi umesto skupštinskog tumačenja Zakona o zadrugama trebalo izvršiti reviziju te privatizacije – predlaže Prostran.

Hoće li opstati mali proizvođači: Seljak na svom traktoru, Foto: Profimedia

A zadruge su, ističe ovaj stručnjak sa višedecenijskim iskustvom u državnom upravljanju poljoprivredom, posebno važne za Srbiju.

Pročitajte još

– Kod nas je 70 odsto poseda od pola hektara do pet hektara. To su mali proizvođači koji samo uz zadruge mogu da opstanu i nose se sa velikima. Ako želimo da ljudi ostanu na zemlji i da se oporavi selo, ne možemo zatrti zadruge. Ali veliki je novac u igri, videćemo kako će se to na kraju završiti, i po seljake i po našu poljoprivredu generalno – objašnjava Prostran.

A da je veliki novac u igri, priznaju i u NALED-u. Oni tvrde da je veliki broj novih zadruga osnovan isključivo radi sticanja materijalne koristi od preprodaje zemlje, a ne da bi zaista ponovo razvili zadrugarstvo i koristili to zemljište za zadružnu poljoprivrednu proizvodnju.

U NALED-u navode da je sporno, gotovo uvek, najkvalitetnije poljoprivredno zemljište, čija se tržišna vrednost kreće od 5.000 do čak 15.000 evra po hektaru. Milan Prostran podseća da su takvo zemljište tajkuni, kroz sumnjivu privatizaciju, dobijali za 200 do 300 evra po hektaru.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi