Domaćim vinarima treba pomoć, potrošači razotkrili strane prevare
Srpskim vinarima i vinogradarima potrebne su subvencije jer, pokazala je kontrola udruženja potrošača, strana konkurencija je „prljava“
Da srpsko vinogradarstvo i vinarstvo bude još bolje, i da se ne zaustavi bum koji traje poslednjih desetak godina potrebno je, uz subvencije države za autohtone sorte, pojačati i kontrolu uvoza vina, pokazuje i analiza koju je nedavno uradilo udruženje potrošača i potrošača „Ujedinjeni za kvalitet“.
Kakva je situacija u srpskom vinarstvu, pred novo izdanje "Vinske vizije Otvorenog Balkana“, za RTS govore stručnjaci i proizvođači.
- Sada imamo oko 500 vinarija u Srbiji. Vina su sve bolja i sve kvalitetnija i sve ih više ima, postoje i neke regije koje su vrlo prepoznatljive na vinskoj svetskoj mapi - ističe Saša Novaković iz Udruženje vinara Šumadije.
Narednih pet godina, prema rečima docenta dr Darka Jakšića iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, treba iskoristiti da se podigne što više vinograda.
Pročitajte još:
- I da poboljšamo kvalitet, odnosno da sistematizujemo u smislu oznaka geografskog porekla - naglašava Jakšić.
Potrebne subvencije za autohtone sorte
Trendovi na svetskoj vinskoj mapi idu na ruku srpskim proizvođačima, pa stručnjaci traže da se vrate subvencije za klonsku selekciju i sadni materijal autohtonih sorti vinove loze.
- U današnjoj eri kabernizacije i šardonizacije, naročito do izražaja mogu doći autohtone i novostvorene sorte u tipu tamjanike, prokupca, smederevke. To nije samo za strane kupce, već i za inostrane turiste kojih je sve više i u Beogradu i u celoj Srbiji - ukazuje Dušan Veličković, autor emisije "Grozd".
Nije samo med problem
Stručnjaci kažu da od proizvodnje vina zarađuje čak sedam privrednih grana. Prošle godine proizveli smo oko 25 miliona litara vina, gotovo isto toliko smo i uvezli.
- Međutim, postoji ozbiljan problem, a to je nekontrolisan uvoz vina koja su uglavnom neproverenog kvaliteta - upozorava Novaković.
Kvalitet vina uvezenog iz regiona, ali i iz Francuske i Italije, proverio je pokret potrošača „Ujedinjeni za kvalitet“, koji je podigao veliku buru u javnosti sa svojom autentičnom kontrolom tržišta meda. Ista inovativna, akreditovana analiza na vinu je pokazala da su od 18 uzoraka, samo dva autentična.
- Detektovane su nedozvoljene prakse, prisustvo etanola koji dolazi iz industrijskog šećera, šećerne repe. U jednom je bilo i poreklo od kukuruza i razblaživanje grožđane šire vodom - naglašava Ivan Smajlović, tehnolog i vlasnik laboratorije "Analab".
Jakšić ističe da je domaća proizvodnja u potpunosti pod kontrolom poljoprivredne, ali i trgovinske inspekcije i da tu postoje veoma stroga pravila, vinarski i vinogradarski registar prijava proizvodnje.
- Tako da je tu mala šansa da se bilo šta dovede u pitanje dok za uvozna vina nemamo tu mogućnost da kontrolišemo - precizirao je Jakšić.
Vinska strategija predviđa da do 2031. godine površine pod vinovom lozom dostignu 25.000 hektara. To znači da bi trebalo da godišnje podižemo oko 1.500 hektara novih zasada.
Nažalost, podaci pokazuju da godišnje posadimo između 200 i 300 hektara loze namenjene proizvodnji vina.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari