Hoće li nam SAD, Brazil ili Indija ukrasti kupce: Brodovi sa žitom jure ka Evropi i Africi
Svetska trgovina hranom, pogotovo žitaricama, je uzavrela i velike sile u ovoj oblasti koriste priliku da zarade na preprekama koje izazivaju ratni sukobi, sankcije i zabrane izvoza
Svetska mapa trgovine žitom, vredne 120 milijardi dolara godišnje, drastično bi mogla da se promeni ako rat u Ukrajini potraje a trgovinski putevi su već promenili smer. Ka žita gladnoj Evropi „okrenuti“ su brodovi zemalja koje u poslednje tri ili četiri godine nisu ni izvozile na ovo tržište i to je realna opasnost i za srpske proizvođače i izvoznike, upozoravaju stručnjaci za 24sedam.
- Opasnost je velika i postoji realna mogućnost da srpsko žito izgubi tradicionalna tržišta i kupce sa kojima je decenijama građen partnerski odnos. Ukoliko potraje zabrana izvoza pšenice i kukuruza, moglo bi se desiti da nama ostanu puna skladišta pred predstojeću žetvu a da drugi dobro zarade – upozorava Sunčica Savović, direktorka poslovnog udruženja "Žita Srbije".
Ovime bi mogao da bude ugrožen ceo žitarski sektor Srbije, od primarnih proizvođača i zemljoradničkih zadruga, preko mlinara i prerađivača, i tek na kraju 200 firmi koje se bave trgovinom i izvozom, ukazuje Savović.
Agroekonomski stručnjak i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu, Žarko Galetin, navodi primer velikih zemalja koje su u ovim burnim vremenima izgubile ozbiljna tržišta.
Pročitajte još:
Rusi su recimo zbog blokade iz EU sada izgubili tržište Egipta, a to je najveći uvoznik pšenice na svetu. Egipćani su se okrenuli Indiji, koja jeste veliki proizvođač ali inače nije veliki izvoznik. Mi u Egipat nikada nismo uspeli da plasiramo žito direktno, ali je naše pšenice svakako bilo preko globalnih trgovaca. Ono što bi mi mogli da izgubimo, možda ne zauvek ali na nekoliko godina, je region CEFTA i Italija. Ali, mislim da je malo verovatno da ovakva zabrana ostane i dalje i mislim da će Vlada da je zameni kvotama – kaže za 24sedam Galetin.
Analitičari u svetu ukazuju na to da se veliki proizvođači sada pojavljuju na tržištima na kojima dugo nisu bili.
Ogranska pšenica već slobodna
Izvoz organskih žitarica, pšenice, kukuruza i brašna iz Srbije ponovo je slobodan nakon što je Vlada Srbije uvažila zahteve proizvođača i iz zabrane izvoza konvencionalnih žitarica izuzela one koje su organskog porekla. - Izvoz organskih žitarica je oko mesec i po bio onemogućen zbog toga što su se oni vodili pod jedinstvenim međunarodnim tarifnim carinskim brojem konvencionalnih žitarica i uljarica čiji je izvoz bio zabranjen - rekla je generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbia organika" Ivana Simić.Tako, recimo, „Blumberg“ piše da se Indija značajno pojavljuje na tržištima Egipta, Turske i Kine, što su tri od četiri najveća uvozna tržišta u svetu. Istovremeno, pregovara o plasmanu s Bosnom i Hercegovinom, Nigerijom i Iranom…
Brazil, koji je inače neto uvoznik, za prva tri meseca ove godine je izvezao gotovo duplo više pšenice nego cele prošle godine. Na tržištima Turske, Južne Afrike i Sudana ova južnoamerička država se pojavila prvi put u poslednje četiri godine.
Egipat se snalazi i u našem komšiluku, i menja veštačko đubrivo za pšenicu iz Rumunije, ali i pregovara o uvozi iz Argentine.
- Kada u jednoj velikoj zemlji kao što je Indija rod bude iznad proseka za samo dva ili tri odsto, kao što su imali sada, to su ogromne količine koje može da plasira u svet. Zbog toga bi trebalo da budemo oprezni u politici izvoza jer oni mogu da naprave veliki poremećaj na globalnom nivou – objašnjava Galetin.
Izvoznici predlažu kvote
Na sastanku sa državom iz „Žita Srbije“ izneli su sledeće predloge:
1. Mesečna kvota od 350.000 tona za pšenicu za sve destinacije isključivo za ugovore potpisane do 09. marta ove godine i isključivo za stari rod.
2. Mesečna kvota od 350.000 tona za kukuruz za sve destinacije isključivo za ugovore potpisane do 09. marta ove godine i isključivo za stari rod.
3. Kvota za izvoz suncokretovog ulja, rafinisanog i nerafinisanog koju će odrediti Ministarstvo poljoprivrede a koja bi obuhvatila sve ugovore Udruženja i količine koje su uljare dostavile preko svog Udruženja.
4. Puštanje u slobodan izvoz pšeničnog brašna i prekrupe i griza od kukuruza.
5. Ukidanje carina na uvoz pšenice i kukuruza na neodređeno vreme.
U udruženju „Žita Srbije“ se nadaju da će nakon inicijalnog razgovora prošle srede sa premijerkom Anom Brnabić, na narednom sastanku sredinom sledeće nedelje biti dogovoreno da se uredba o zabrani izvoza ukine.
- Naprosto je poslednji trenutak da izvoz krene jer potrebno je i prodati postojeće količine koje su višak u Srbiji ali i napraviti mesta za novi rod koji ubrzo stiže. Ističemo da je vrme već počelo da otkucava jer kada bi Vlada i ovoga trenutka skinula uredbu mi ne bi logistički, odnosno fizički, stigli da ispraznimo skladišta – napominje Savović.
Na problem punih skladišta ukazuje i Galetin.
- Kada vi na vreme ne ispraznite skladišta nemate mogućnost ni da ih pripremite za nov rod. A između i starog i novog roda treba uraditi dezinfekciju, i ona zahteva bar 10 do 15 dana. Ako baš bude skladištari će mešati stari i novi rod, ali to nije dobro i to se inače ne radi, jer novom rodu je potrebno vreme da dozri u silosima. Mi smo samodovoljni u proizvodnji žitarica i uljarica, nikada nećemo ostati bez toga, i zbog toga ne bi trebalo da sami sebi pravimo problem – zaključuje Žarko Galetin.
Kako se pšenicom i kukuruzom inače trguje terminski, pa je već sada moguće prodati i kupiti rod koji još nije skinut sa njiva, i ta je trgovina srpskim žitom izostala zbog zabrane i za novi rod a kamoli za stari.
- Pravu priliku za zaradu smo propustili u prethodnih mesec dana a sada nam je važno da bar očuvamo i popravimo narušene odnose sa kupcima – kaže Sunčica Savović iz "Žita Srbije".
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari